Možete li naslediti gojaznost od svojih roditelja? Novo istraživanje kaže da je to moguće

by Dijana Škorić | 04.06.2024

Naučnici su otkrili da se može naslediti gojaznost – potomci su imali znatno povećane šanse da žive sa gojaznošću u srednjim godinama ako je to bio slučaj sa jednim ili oba roditelja.

Sadržaj članka

Može li se naslediti gojaznost?
- Kako deca mogu naslediti gojaznost?
- Višegeneracijska gojaznost

U prezentaciji na Evropskom kongresu o gojaznosti, naučnici navode da je veća verovatnoća da će deca roditelja koji su imali gojaznost u srednjim godinama takođe imati gojaznost u istom uzrastu.

Može li se naslediti gojaznost?

Istraživači su rekli da su takođe otkrili da rezultati indeksa telesne mase (BMI) roditelja utiču na ista merenja kod njihove dece. Otkrili su da su potomci imali znatno povećane šanse da žive sa gojaznošću u srednjim godinama ako su jedan ili oba roditelja živela sa gojaznošću u srednjim godinama.

Nekoliko studija je pokazalo korelaciju između roditelja i njihovog potomstva za mere vezane za gojaznost kao što je indeks telesne mase. Ova studija ide korak dalje pokazujući porodičnu sličnost u srednjim godinama.

Kako deca mogu naslediti gojaznost?

U svojoj prezentaciji, istraživači navode da deca roditelja sa gojaznošću u srednjim godinama imaju 6 puta veću verovatnoću da će takođe imati gojaznost u istom uzrastu, u poređenju sa decom roditelja čija je težina bila u granicama zdravog BMI.

Istraživači su primetili direktnu korelaciju između indeksa telesne mase (BMI) roditelja i njihove dece. BMI je mera telesne masti koja se izračunava na osnovu visine i težine pojedinca. Studija je otkrila da se za svako povećanje majčinog BMI od 4 poena, BMI njihove dece povećava za 0,8 poena. Sa očeve strane, svakih 3,1 poen BMI povećao je BMI njihove dece za 0,74 poena.

Prethodna istraživanja pokazuju jaku povezanost između BMI roditelja i njihove dece. Ovo se takođe vidi kod adolescenata.

Višegeneracijska gojaznost

Mikkelsen i njen tim zasnovali su svoje nalaze na studiji Tromsø, studiji koja je u toku u Norveškoj.

Uključili su podatke iz dve generacije porodica srednjih godina, starosti od 40 do 59 godina. Roditelji su bili uključeni u četvrti talas istraživanja sprovedenog 1994. i 1995. godine, dok su njihova deca učestvovala u sedmom talasu, sprovedenom 2015. i 2016. godine.

Ukupno, tim je koristio podatke iz više od 2.000 porodica koje su uključivale i roditelje i decu. Roditelji koji su imali prekomernu težinu ili gojaznost su skloniji negativnom uticaju na BMI svoje dece.

Stručnjaci primećuju da ovo istraživanje ne pomaže da se objasne bezbroj načina, genetskih i ekoloških, na koje se veruje da se gojaznost prenosi generacijski.

Genetika igra ulogu u gojaznosti. Studije su pokazale da sami faktori životne sredine nisu uvek dovoljni da promovišu gojaznost. Neki pojedinci mogu biti podložniji gojaznosti zbog svojih gena. S druge strane, faktori životne sredine i ponašanja, kao što su ishrana, fizička aktivnost, pristup kaloričnoj hrani, stres i lekovi, takođe su prediktori gojaznosti. Iz tog razloga, gojaznost se opisuje kao „multifaktorska bolest“, jer uzrok se ne može pripisati jednom faktoru.