Intenzivna vežba može zaštititi kognitivno zdravlje kod ljudi sa hipertenzijom
Nova studija ispitala je vezu između snažne fizičke aktivnosti i rizika od oštećenja kognitivnih funkcija kod ljudi sa hipertenzijom. Otrkijte šta do kakvih zaključaka su došli naučnici.
Oštećenje kognitivnih funkcija može uticati na sve aspekte života osobe, uključujući kvalitet života i svakodnevne aktivnosti. Više faktora može doprineti nečijem riziku od razvoja problema u kognitivnim funkcijama, uključujući visok krvni pritisak ili hipertenziju.
Kako intezivno vežbanje utiče na osobe sa hipertenzijom?
Istraživači su zainteresovani da pronađu potencijalne zaštitne akcije koje ljudi sa visokim krvnim pritiskom mogu preduzeti. Nova studija objavljena u časopisu Alchajmerova bolest i demencija: časopis Alchajmerove asocijacije od poverenja ispitala je vezu između snažne fizičke aktivnosti i rizika od blagog kognitivnog oštećenja kod ljudi sa visokim krvnim pritiskom.
Istraživači su otkrili da su učesnici koji su učestvovali u jednoj ili više sesija jake fizičke aktivnosti svake nedelje imali manji rizik od blagog kognitivnog oštećenja i verovatne demencije. Rezultati sugerišu da energična vežba može pomoći u očuvanju kognitivnih funkcija kod određenih pojedinaca.
Uticaj visokog krvnog pritiska na kognitivne funkcije
Visok krvni pritisak nastaje kada sila pritiska krvi na zidove krvnih sudova izađe izvan određenog opsega. To može dovesti do oštećenja krvnih sudova i povećati rizik kod ljudi od srčanih problema i moždanog udara.
Prethodno istraživanje je takođe povezalo visok krvni pritisak u srednjim godinama sa većim rizikom od kognitivnih poremećaja. Autori trenutne studije napominju da su ljudi sa visokim krvnim pritiskom u većem riziku od Alchajmerove bolesti, vaskularne demencije i blagog kognitivnog oštećenja. Naime, hipertenzija oštećuje male krvne sudove u mozgu što dovodi do progresivnog okognitivnog oštećenja.
Intenzivna vežba kao zaštitni faktor za osobe sa hipertenzijom
Istraživači koji su sproveli ovu studiju želeli su da procene da li je energična vežba pomogla u riziku od blagog kognitivnog oštećenja i verovatne demencije.
Prilikom upisa, učesnici su pitani o učestalosti učešća u intenzivnoj fizičkoj aktivnosti. Snažna fizička aktivnost je definisana kao aktivnosti koje izazivaju znojenje, ubrzan rad srca ili ubrzano disanje. Prosečno vreme praćenja učesnika bilo je 4,5 godine.
Naučnici su zaključili da vežbanje pomaže da se reguliše autonomni nervni sistem i smanjuje uticaj ovih vaskularnih faktora rizika na zdravlje. Ističu da ljude treba ohrabriti da vide uticaj koji promene načina života mogu imati na modifikovanje posledica vaskularnih faktora rizika kao što je hipertenzija, kao i na očuvanje zdravlja i funkcionisanja mozga.