Pređite na voće: „Zelena“ dijeta pomaže u poboljšanju mentalnog zdravlja
Istraživači su otkrili da ljudsko telo dobija mnogo više ako se praktikuje “zelena dijeta”, odnosno jedenja biljne hrane nego što možemo da zamislimo.
Niko neće osporiti tvrdnju da su voće i povrće najzdravije namirnice. Uz njihovu pomoć možete izgubiti težinu, poboljšati svoje zdravlje i čak poboljšati stanje kože i kose. Međutim, naučnici veruju da se korisna svojstva biljne hrane tu ne završavaju.
“Zelena” dijeta za bolje mentalno zdravlje
Ispostavilo se da postoji veza između ishrane i mentalnog zdravlja. Neki veruju da jedenje svežeg voća i povrća podstiče pozitivne emocije. Pored toga, tokom istraživanja naučnici su došli do zaključka da obične voćne grickalice mogu čak i da izleče osobu od depresije.
Stručnjaci proučavaju ovu temu više od sedam godina. Tokom ovog perioda analizirali su podatke o ishrani 50 hiljada ispotanika. Upitani su koliko puta dnevno jedu sveže povrće i voće, a zatim su dobili veliki zdravstveni upitnik koji je uključivao pitanja o njihovom psiho-emocionalnom stanju.
“Zelena” dijeta po meri čoveka
Rezultati su pokazali da se mentalno zdravlje osobe poboljšava proporcionalno količini voća i povrća koju jedu dnevno. Iznenađujuće, učesnici studije koji su jeli termički obrađenu hranu nisu se mogli pohvaliti tako visokim zdravstvenim pokazateljima.
Stručnjaci još nisu došli do tačnog odgovora zašto sveža biljna hrana pomaže ljudima da se osećaju bolje. Najverovatnije je to zbog činjenice da sadrži velike količine vitamina C i E, koji, prema mnogim istraživačima, mogu smanjiti nivo anksioznosti.
Uticaj vitamina C i E
Naime, vitamini C i E mogu igrati ulogu u smanjenju simptoma anksioznosti zahvaljujući svojim antioksidativnim svojstvima i pozitivnom uticaju na funkciju mozga i opšte zdravlje.
Vitamin C je poznat po svojoj ulozi u jačanju imunološkog sistema, ali ima i važnu ulogu u mozgu i mentalnom zdravlju:
Smanjuje oksidativni stres: Oksidativni stres u mozgu povezan je s poremećajima raspoloženja, uključujući anksioznost. Vitamin C, kao snažan antioksidans, može pomoći u smanjenju oksidativnog stresa, čime pomaže u stabilizaciji raspoloženja i smanjenju anksioznosti.
Podrška proizvodnji neurotransmitera: Vitamin C je ključan za sintezu neurotransmitera kao što je serotonin, koji je poznat po svom uticaju na raspoloženje i osećaj smirenosti. Nizak nivo serotonina povezan je s povećanom anksioznošću.
Poboljšava otpornost na stres: Istraživanja su pokazala da suplementacija vitaminom C može smanjiti nivo kortizola (hormona stresa) u krvi, čime se umanjuju fiziološki simptomi stresa i anksioznosti.
Vitamin E je još jedan snažan antioksidans koji igra ulogu u očuvanju zdravlja mozga.
Zaštita ćelija mozga: Vitamin E štiti ćelije mozga od oksidativnog oštećenja, koje može doprineti neurološkim poremećajima kao što su anksioznost i depresija. Zdrave ćelije mozga podržavaju normalnu funkciju neurotransmitera, što je ključno za mentalno zdravlje.
Podrška antioksidativnom sistemu: Vitamin E deluje zajedno s vitaminom C i drugim antioksidansima u neutralisanju slobodnih radikala, smanjujući tako upalu i stres u organizmu. Ovo može pomoći u stabilizaciji raspoloženja i smanjenju anksioznosti.
Vitamini C i E mogu pomoći u smanjenju anksioznosti zahvaljujući svojim antioksidativnim svojstvima, podršci sintezi neurotransmitera i zaštiti ćelija mozga. Ipak, oni nisu zamena za terapiju, već mogu biti korisni kao deo sveobuhvatnog pristupa smanjenju stresa i anksioznosti, uz pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i, po potrebi, terapiju.