Biljni proteini povećavaju šanse za zdravo starenje. Ovo su najbolji prirodni izvori

by Dijana Škorić | 22.01.2024

Naučna studija dokazuje da biljni proteini u ishrani mogu da poboljšaju fizičke performanse, sprečava smanjanje gubitka mišića i koštane mase kod starijih osoba.

Sadržaj članka

Biljni proteini: Ulaganje u zdravu starost
- Biljni proteini za vitalnost
- Biljke bogate proteinima

Očekivani životni vek ljudi je značajno porastao poslednjih decenija. Očekuje se da će se broj odraslih starijih od 60 godina i više povećati za 2 puta 2060. Međutim, povećanje životnog veka nije nužno povezano sa istovremenim povećanjem životnog veka bez invaliditeta zbog početka vezanog za starost hroničnih bolesti i opadanja fizičkih i kognitivnih funkcija.

Biljni proteini: Ulaganje u zdravu starost

Ishrana igra glavnu ulogu u održavanju zdravog životnog veka. Postoje dokazi koji dokazuju da je veći unos proteina povezan sa poboljšanim fizičkim funkcionisanjem i smanjenim gubitkom mišića kod starijih odraslih osoba. Unos proteina takođe može sprečiti gubitak kostiju i prelome kod ove ugrožene populacije.

Među različitim izvorima proteina, utvrđeno je da veći unos životinjskih proteina u srednjem odraslom dobu povećava rizik od prerane smrtnosti od kardiovaskularnih komplikacija. Nasuprot tome, utvrđeno je da je unos biljnih proteina u starijoj odrasloj dobi povezan sa manjim rizikom od slabosti.

Dizajn studija

Studija objavljena uThe American Journal of Clinical Nutrition je sprovedena na ukupno 48.762 medicinske sestre čija je starost bila ispod 60 godina 1984. Učesnice su odabrane iz Studije zdravlja medicinskih sestara (NHS), osnovane 1976. godine, sa 121.700 registrovanih medicinskih sestara starosti 30–55 godina pri upisu. Način života i medicinska istorija učesnika su zabeleženi na početku i svake dve godine nakon toga.

Informacije o unosu ukupnih proteina, životinjskih proteina, mlečnih proteina i biljnih proteina prikupljene su od učesnika putem upitnika o učestalosti hrane. Status zdravog starenja učesnika procenjen je 2014. ili 2016. godine putem upitnika. Definicija zdravog starenja uključivala je odsustvo jedanaest glavnih hroničnih bolesti, dobro mentalno zdravlje i odsustvo bilo kakvog kognitivnog i fizičkog pada.

Jedanaest glavnih hroničnih bolesti bili su kancer, dijabetes tipa 2, infarkt miokarda, operacija bajpasa koronarne arterije ili perkutana transluminalna koronarna angioplastika, kongestivna srčana insuficijencija, moždani udar, zatajenje bubrega, hronična opstruktivna bolest pluća, Parkinsonova bolest, multipla skleroza i lateralna amiotrofična skleroza.

Odnos između unosa proteina i zdravog starenja je procenjen nakon prilagođavanja faktorima načina života, demografskim karakteristikama i zdravstvenom stanju učesnika.

Biljni proteini za vitalnost

Potpuno zdravo starenje postiglo je 7,6% učesnika. Pored toga, oko 31% učesnika je izjavilo da nema nijednu od jedanaest glavnih hroničnih bolesti, 47,6% je izjavilo da nema oštećenje pamćenja, 15% je izjavilo da nema oštećenja u fizičkom funkcionisanju, a 37,3% je izjavilo da ima dobar status mentalnog zdravlja.

Što se tiče glavnih domena zdravog starenja, studija je otkrila da unos ukupnih i životinjskih proteina može značajno povećati rizik od hroničnih bolesti. Nasuprot tome, utvrđeno je da unos biljnih proteina smanjuje rizik od hroničnih bolesti.