Velnes trend: Zašto je “šumsko kupanje” odlična antistres tehnika?
Poslednjih godina, posebno u Japanu, provođenje vremena u šumama, odnosno šumsko kupanje postalo je velnes trend. Nedavna meta-analiza istražuje da li ova praksa zaista može značajno smanjiti nivo stresa.
Šumsko kupanje — prevod japanskog izraza shinrin yoku — nije nova ideja, naravno; šetači su generacijama uživali u šetnjama šumama. Međutim, 1982. godine, japansko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva je prvo skovalo termin shinrin yoku.
Šta je šumsko kupanje?
Taj čin nadilazi šetnju prirodom, prema stručnjacima koji objašnjavaju da se šumsko kupanje može definisati kao uspostavljanje kontakta sa šumom i ulazak u atmosferu šume.
Primarna prednost koju zagovornici pripisuju kupanju u šumi je smanjenje nivoa stresa. Međutim, drugi idu i dalje.
Na primer, autori pregleda iz 2017. godine zaključili su da je šumska terapija nova i efikasna intervencija za smanjenje nivoa depresije kod odraslih. Drugi naučnici su istraživali da li kupanje u šumi takođe može pomoći u prevenciji bolesti pluća i srca.
Moć prirode
Osim šumskog kupanja, psihološke prednosti boravka oko zelenih površina, generalno, takođe dobijaju sve veću pažnju naučnika. Slično tome, postoje neki dokazi, da vežbanje u prirodnom okruženju, za razliku od zatvorenog, poboljšava mentalno blagostanje.
Šumsko kupanje ublažava stres
Nedavno je grupa istraživača iz Italije krenula da razvije jasniju sliku uticaja šumskog kupanja na nivo stresa. Svoje nalaze su objavili u Međunarodnom časopisu za biometeorologiju.
Tim je osmislio pregled i meta-analizu relevantnih studija, fokusirajući se na nivoe kortizola kao biomarkera za stres. Kortizol je steroidni hormon, čija se proizvodnja povećava tokom stresa. Moguće je izmeriti ova povećanja u uzorcima pljuvačke ili seruma, što ga čini relativno lakim načinom za procenu nivoa psihološkog stresa pojedinca u bilo kom trenutku.
Autori objašnjavaju da je za njihovu analizu, šumsko kupanje definisano kao boravak u šumi, bilo da se šeta ili jednostavno odmara i posmatra, i uzima vazduh određeno vreme.
Neke od studija koje su naučnici uključili koristile su kontrolnu grupu gde nije bilo intervencije, dok su druge upoređivale kupanje u šumi sa drugim aktivnostima, poput šetnje urbanim područjem.
Autori su takođe primetili „efekat anticipacije“ – pojedinci su iskusili pad kortizola neposredno pre početka sesije u šumi. Na primer, u jednoj studiji, nivoi kortizola učesnika su opali nakon što su ih istraživači obavestili da će učestvovati u kupanju u šumi.
Autori kažu da se šumsko kupanje smatra antistresnom praksom, a planiranje posete šumi izgleda pozitivno utiče na nivo kortizola, čak i pre fizičke interakcije sa njim. Stoga, posmatranje šume, a možda čak i jedina mentalna vizualizacija šume, može imati ulogu u pokretanju očekivanih placebo efekata.
Placebo efekat
Nakon procene dostupnog istraživanja, autori trenutne analize zaključuju da očekivani placebo efekat vezan za planiranje i vizuelizaciju intervencije može igrati važniju ulogu u uticaju na nivoe kortizola od stvarnog iskustva šetanja šumom.
Istraživači veruju da je ova tema vredna praćenja. Na kraju krajeva, poseta šumi je, generalno, isplativa i bez neželjenih efekata, tako da ako može da donese bilo kakvu fizičku korist, može biti korisno sredstvo.
Vredi napomenuti da sistematski pregledi iz 2012. i 2017. godine nisu otkrili značajne prednosti kupanja u šumi. Autori o f ove poslednje zaključuju da „nedostatak visokokvalitetnih studija ograničava snagu rezultata, čineći dokaze nedovoljnim za uspostavljanje smernica kliničke prakse za njihovu upotrebu.“
Druga zabrinutost je da možda sama šuma nije uzrok pada nivoa stresa. Umesto toga, možda je odsustvo urbanog okruženja ono što pokreće efekat.
Često naš stres ima svoje korene u savremenom životu, uključujući posao, školu ili život kod kuće. Stoga, sve što nas podseća na ova mesta, čak i podsvesno – kao što su zgrade, automobili, poznata lica, saobraćajna isparenja ili možda mirisi koje povezujemo sa našim radnim mestom – može da podstakne ili zadrži nivo stresa. Jednostavno uklanjanje ovih podsetnika na pritiske života može smanjiti stres.
Jasno je da naučnici moraju da sprovedu mnogo više istraživanja o šumskom kupanju pre nego što lekari počnu da ga prepisuju za stres. Međutim, pošto se čini da placebo efekat igra aktivnu ulogu, ne bi škodilo da zamislite šetnju šumom tokom sledećeg stresnog dana u kancelariji.
Možda će vas zanimati
Povezane vesti
Mikrotalasna peć: Ove namirnice nikako ne smete zagrevati u njoj
Mikrotalasna peć je neverovatno zgodan izum, bez kojeg je život moderne osobe jednostavno nezamisliv. Međutim, ne znaju svi kako se pravilno koris...
Da li je visok krvni pritisak povezan sa nedostatkom vitamina D?
Visok krvni pritisak mogao bi biti u vezi sa vitaminom D, kako tvrde naučnici. Otkrijte mehanizam delovanja i kolike su dnevne potrebe ovog vitamin...
Mleko se više ne krivi za podizanje holesterola, tvrde naučnici
Za one koji dobro podnose laktozu, ne morate da se ograničavate u potrošnji mleka, jer je to dobro za zdravlje i ne utiče na podizanje holesterola....
Radno vreme prodavnica MAGIČNO BILJE tokom prvomajskih praznika i nakon praznika
Poštovani kupci, Obaveštavamo vas za radno vreme Biljnih centara MAGIČNO BILJE tokom prvomajskih praznika: Biljni centar u ulici Maksima Gorkog b...
