Dodavanje omega-3 masne kiseline u ishranu može pomoći u smanjenju agresije
Omega-3 masne kiseline, korisne hranljive materije koje se nalaze u hrani kao što su sardine, losos, orasi i čia semenke, mogu smanjiti agresivno i nasilno ponašanje, navodi se u novom radu objavljenom u časopisu Aggression and Violent Behavior.
U radu, čiji su autori profesor Adrian Raine sa Univerziteta Penn i Lia Brodrick sa Medicinskog fakulteta Perelman, ispitano je 3.918 učesnika iz više studija, uzoraka i laboratorija u periodu od 1996. do 2024. godine.
Kako omega-3 masne kiseline utiču na raspoloženje?
Meta-analiza je otkrila da omega-3 masne kiseline mogu smanjiti „reaktivnu agresiju“, koja se manifestuje impulsivnim odgovorima na provokaciju, i „proaktivnu agresiju“, koja je unapred određena ili „grabežljiva“, kako kaže studija.
Dr Rejn, koji je takođe profesor kriminologije, psihijatrije i psihologije na Univerzitetu Ričard Peri, godinama je proučavao neurokriminologiju, agresivno ponašanje odraslih i dece i antisocijalno ponašanje. U radu je korišćeno 35 nezavisnih uzoraka uključenih u 29 studija iz 19 nezavisnih laboratorija. Rezultati su široko primenjeni na više populacija, uzrasta i polova.
„Rezultati ove studije pokazuju da suplementacija omega-3 značajno smanjuje agresivno ponašanje u kratkom roku, iako na skromnom nivou“, navodi se u radu. „S obzirom na ogromnu ekonomsku i psihološku cenu agresije i nasilja u društvu, čak i male efekte treba shvatiti ozbiljno.”
„Tvrdilo se da suplementacija omega-3 koristi brojnim psihopatologijama, uključujući depresiju i anksioznost, i poremećaje spektra šizofrenije. Sigurno utiče na sistem serotonina na povoljan način, ali to nije jedinstveno jer utiče i na druge neurotransmitere“, rekao je dr Rejn za Medical Nevs Todai.
„Izazov koji imamo je da razumemo tačno kako omega-3 utiče na neurofiziologiju na specifičan način u korist mentalnog zdravlja“, rekao je on.
Omega-3 masne kiseline i mentalno zdravlje
Opšte je poznato da omega-3 imaju brojne koristi za fizičko zdravlje. Oni pomažu u održavanju ćelijskih struktura, mogu sprečiti gojaznost i srčana oboljenja i mogu smanjiti upale u telu. Međutim, telo nije u stanju da ih samo proizvede, pa su za njihovo dobijanje neophodni spoljni suplementi ili izvori ishrane.
Postoje tri vrste omega-3 masnih kiselina:
- Alfa-linolenska kiselina (ALA), prisutna u lanenim semenkama, čia semenkama i orasima.
- Eikozapentaenska kiselina (EPA)
- Dokozaheksaenska kiselina (DHA)
DHA i EPA su uglavnom prisutne u hladnovodnim masnim ribama, kao što su skuša, losos, haringa i sardine.
Prisustvo omega-3, posebno DHA, može učiniti ove vezikularne membrane prijemčivijim za signale koji podstiču oslobađanje serotonina. Poboljšanjem ovog procesa, više serotonina je dostupno za prenos između neurona u mozgu i drugih delova centralnog nervnog sistema (CNS).
Najbolji prirodni izvori omega-3
Masne ribe kao što su losos, sardine, skuša i inćuni su lak način da dodate omega-3 u svoju ishranu. Čia semenke, laneno seme, orasi, semenke konoplje, morske alge i edamam takođe dobri izvori alfa-linolenske kiseline.