Preterana briga može dovesti do raznih bolesti – evo kako sve škodi telu 

by | 25.06.2024
Preterana briga može dovesti do raznih bolesti - evo kako sve škodi telu 

Preterana briga može i te kako da narušava zdravlje vašeg tela. Otrkićemo vam koji su to mehanizmi delovanja kojim utiče na telo i pomoći da otpustite ovu lošu naviku.

Da li ste preterano zabrinuti? Možda nesvesno mislite da ako se „dovoljno brinete“, možete sprečiti da se loše stvari dogode. Ali činjenica je da preterana briga može uticati na telo na načine koji bi vas mogli iznenaditi. Kada zabrinutost postane preterana, to može dovesti do osećaja velike anksioznosti i čak dovesti do toga da budete fizički bolesni.

Preterana briga može da vas razboli

Briga je osećaj nelagodnosti ili prevelika zabrinutost zbog neke situacije ili problema. Sa preteranom brigom, vaš um i telo postaju preopterećeni dok se stalno fokusirate na „šta bi se moglo dogoditi“.

Članak se nastavlja posle reklama

Usred preterane brige, možete patiti od velike anksioznosti – čak i panike – tokom budnih sati. Mnoge hronično zabrinute osobe pričaju o osećaju predstojeće propasti ili nerealnih strahova koji samo povećavaju njihove brige. Izuzetno osetljivi na svoje okruženje i na kritike drugih, preterani zabrinuti mogu da vide bilo šta – i bilo koga – kao potencijalnu pretnju.

Hronična zabrinutost može toliko uticati na vaš svakodnevni život da može ometati vaš apetit, životne navike, odnose, san i radni učinak. Mnogi ljudi koji se preterano brinu su toliko anksiozni da traže olakšanje u štetnim životnim navikama kao što su prejedanje, pušenje cigareta ili upotreba alkohola i droga.

Članak se nastavlja posle reklama

Kako preterana briga ugrožava zdravlje?

Anksioznost je normalna reakcija na stres. Međutim, stalna anksioznost može biti rezultat poremećaja kao što je generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj ili socijalna anksioznost.

Članak se nastavlja posle reklama

Preterana zabrinutost ili stalni strah ili anksioznost su štetni kada postanu toliko iracionalni da ne možete da se fokusirate na stvarnost ili jasno razmišljate. Ljudi sa visokom anksioznošću imaju poteškoća da otresu svoje brige. Kada se to dogodi, oni mogu iskusiti stvarne fizičke simptome.

Hronična zabrinutost i emocionalni stres mogu izazvati niz zdravstvenih problema. Problem se javlja kada se borba ili bekstvo svakodnevno pokreću preteranom brigom i anksioznošću. Odgovor na borbu ili bekstvo uzrokuje da simpatički nervni sistem tela oslobađa hormone stresa kao što je kortizol. Ovi hormoni mogu povećati nivo šećera u krvi i triglicerida (masti u krvi) koje telo može koristiti kao gorivo. Hormoni takođe izazivaju fizičke reakcije kao što su:

  • Poteškoće pri gutanju
  • Vrtoglavica
  • Suva usta
  • Ubrzan rad srca
  • Umor
  • Glavobolje
  • Nemogućnost koncentracije
  • Razdražljivost
  • Bolovi u mišićima
  • Napetost mišića
  • Mučnina
  • Nervna energija
  • Ubrzano disanje
  • Kratak dah
  • Znojenje
  • Drhtanje i trzanje

Kada se prekomerno gorivo u krvi ne koristi za fizičke aktivnosti, hronična anksioznost i izlivanje hormona stresa mogu imati ozbiljne fizičke posledice, uključujući:

  • Slabljenje imuniteta
  • Digestivne poremećaje
  • Napetost mišića
  • Kratkoročni gubitak pamćenja
  • Prevremena bolest koronarnih arterija
  • Infarkt
  • Depresija

Šta možete da učinite za sebe?

Iako preterana zabrinutost i velika anksioznost mogu da izazovu neravnotežu u vašem telu, postoji mnogo opcija koje možete da ponovo uspostavite harmoniju uma, tela i duha.

Članak se nastavlja posle reklama

Vežbajte svakodnevno: Redovne aerobne vežbe i vežbe za jačanje takođe su veoma efikasan način da trenirate svoje telo da se nosi sa stresom pod kontrolisanim okolnostima.

Jedite zdravu, uravnoteženu ishranu: Stres i briga provociraju neke ljude da jedu premalo, druge previše ili da jedu nezdravu hranu.

Članak se nastavlja posle reklama

Pijte kofein umereno: Kofein stimuliše nervni sistem, što može izazvati adrenalin i učiniti da se osećate nervozno i nervozno.

Budite svesni svojih briga: Odvojite 15 minuta svakog dana gde ćete sebi dozvoliti da se usredsredite na probleme i strahove – a zatim se zavetujte da ćete ih pustiti nakon što istekne 15 minuta. Neki ljudi nose gumenu traku na zglobu i „pucaju“ gumenu traku ako uđu u „režim brige“. Učinite sve što možete da se podsetite da prestanete da razmišljate o brigama.

Naučite da se opustite: Tehnike opuštanja mogu pokrenuti relaksacioni odgovor – fiziološko stanje koje karakteriše osećaj topline i tihe mentalne budnosti. Sa opuštanjem, protok krvi u mozgu se povećava i moždani talasi prelaze iz uzbunog, beta ritma u opušteni, alfa ritam.

Družite se: Hronična osećanja usamljenosti ili društvene izolacije otežavaju efikasno upravljanje stresom.

Razgovarajte sa svojim doktorom: Vaš lekar može da vam prepiše lekove kao što su lekovi protiv anksioznosti ili antidepresivi koji će vam pomoći da upravljate anksioznošću i preteranom zabrinutošću.

TatyanaGl / gettyimages.com