Duboko disanje može da pomogne u borbi protiv stresa i smanji simptome valunga
Duboko disanje je odlična praksa koja može da donese brojne zdravstvene prednosti. Ono što je najvažnije je da pomaže u upravljaju stresom koji je okidač za mnoge bolesti.
Sadržaj članka
Kada je u pitanju poboljšanje zdravlja, mnogi se fokusiraju na oblasti koje možemo lako kvantifikovati i pratiti, kao što je koliko ugljenih hidrata ili kalorija unosimo ili koliko puta vežbamo svake nedelje.
Iako je možda teže izmeriti, smanjenje i upravljanje stresom je ključna komponenta očuvanja zdravlja. Hronični stres je povezan sa srčanim oboljenjima, visokim krvnim pritiskom, dijabetesom, depresijom i anksioznošću.
Duboko disanje je moćan saveznik zdravlja
Upravljanje tim stresom je lakše reći nego uraditi, ali postoje dokazi koji ukazuju na to da duboko disanje može biti efikasna intervencija za poboljšanje mnogih hroničnih zdravstvenih stanja.
Važno je napomenuti da su vežbe disanja komplementarna terapija. Duboko disanje ne bi trebalo da zameni nijedan od drugih lekova ili intervencija koje preporučuje vaš lekar.
Duboko disanje nema nikakvih neželjenih efekata, a vežbama disanja se može pristupiti u bilo koje doba dana. Veoma je osnažujuće moći da koristite disanje kako biste smanjili stres i poboljšali fokus.
Duboko disanje može signalizirati telu da se opusti
Stresom stimuliše simpatički nervni sistem što je povezano sa simptomima kao što su ubrzano disanje, povećanje otkucaja srca, razdražljivost, povišen krvni pritisak, anksioznost i telesna napetost.
To je deo onoga što je poznato kao odgovor bori se ili beži. Usporavanje i uključenje u duboko disanje u osnovi se suprotstavlja simpatičkom nervnom sistemu. Na taj način se usporavaju otkucaji srca, smanjuje krvni pritisak i opuštaju mišići.
Kada duboko udahnete, pokreće se vagusni nervni sistem u telu. Vagusni nerv ide od moždanog stabla do abdomena i glavna je komponenta parasimpatičkog nervnog sistema, koji je odgovoran za aktivnosti tela „odmor i varenje“.
Pokretanje parasimpatičkog nervnog sistema pomaže vam da se smirite. Bole se osećate i vraća vam se sposobnost da racionalno razmišljate.
Šest benefita za organizam koje donosi ova metoda disanja
1. Niži krvni pritisak
Anskiozne osobe mogu sniziti svoj krvni pritisak za 30 poena ili više ako redovno prakzikuju duboko disanje. Da biste dobili trajne zdravstvene beneficite, uključujući one za krvni pritisak, doslednost i redovna praksa disanja su ključni.
Pregled objavljen 2019. analizirao je 17 studija i otkrio da su vežbe sporog disanja dovele do malog smanjenja krvnog pritiska. Autori su zaključili da vežbe disanja mogu biti razuman prvi tretman za ljude sa prehipertenzijom ili niskorizičnim visokim krvnim pritiskom, posebno za one koji nisu voljni da uzimaju lekove.
2. Poboljšava kvalitet života osoba sa astmom i HOBP
Vežbe disanja mogu da pomogn osobama sa plućnim stanjima kao što su astma i HOBP. Dijafragmatično disanje — sporije, dublje disanje koje uključuje dijafragmu — se često podučava u programima plućne rehabilitacije HOBP kako bi se pluća učinila efikasnijim i poboljšao nivo kiseonika.
Kvalitet života može da se pobolja kod osoba sa HOBP koji praktikuju dijafragmično disanje, posebno kada se koriste u kombinaciji sa drugim intervencijama, kao što su disanje stisnutih usana i vežbanje.
3. Pomaže u upravljanju simptomima depresije i anksioznosti
Stres može dovesti do poremećaja normalnog ritma disanja, a zauzvrat, doprineti anksioznosti i drugim mentalnim zdravstvenim stanjima.
Radeći svesne vežbe disanja, osoba se opušta. Što smo pod većim stresom, to nam može biti teže da jasno razmišljamo, što može da ometa svakodnevno funkcionisanje,
U jednoj maloj studiji objavljenoj 2017. godine, učesnici su prisustvovali 20 sesija podučavanja trbušnog disanja tokom osam nedelja, što je rezultiralo značajno nižim nivoima hormona stresa kortizola i značajno većim stopama trajne pažnje u odnosu na kontrolnu grupu.
4. Smanjuje gavobolju
Smirivanje simpatičkog odgovora putem dubokog disanja takođe može pomoći da se opustite i smanjite napetost mišića. Ovo može pomoći kod stanja kao što je glavobolja i to na nekoliko načina. To će smanjiti napetost u vratu i ramenima, što bi moglo umanjiti glavobolju. Ako ste opušteniji, moći ćete bolje da se odmorite, što će vam takođe pomoći da se osećate bolje.
5. Ublažava pojedine simptome sindroma iritabilnog creva (IBS)
Duboko disanje može imati koristi za varenje. Pokreti dijafragme mogu pomoći u ublažavanju napetosti u digestivnom traktu i mogu pomoći kod simptoma GERB-a (gastroezofagealne refluksne bolesti), zatvora i dijareje.
Mala studija odraslih sa IBS-om objavljena 2020. godine otkrila je da je trening progresivnog opuštanja mišića i dijafragmalnog disanja doveo do poboljšanja simptoma IBS-a, depresije i kvaliteta života.
6. Smanjuje učestalost i intezitet valunga
Visoki nivoi kortizola, jednog od hormona vezanih za borbu ili beg, povezani su sa valunzima – simptomom menopauze. Postoje neki dokazi da duboko, sporo disanje brzinom od šest do osam udisaja u minuti — može pomoći u smanjenju valunga.
Možda će vas zanimati
Povezane vesti
Kako drveće može da vas inspiriše i podstakne na duhovni rast?
Drveće je možda najpoznatije kao metafora za život i duhovni rast. Dakle, ako pažljivo pogledamo simboliku drveta, možemo videti korelacije sa sop...
Obratite pažnju: Ovo je vampirsko cveće koje privlači nesreću u dom!
Dekorisanje vašeg stana sobnim biljkama je odličan način da dodate malo boje svom domu. Ali, da li znate da postoji vampirsko cveće koje nema dobru...
5 razloga zbog kojih ćete prestati da noću stavljate telefon pored jastuka
Mnoge osobe stavlju telefon pod jastuk dok spavaju. Objasnićemo vam kako ova jednostavna navika koju većina ima polako ugrožava zdravlje. Teško j...
Obratite pažnju: 8 znakova koji ukazuju na to da vas voljena osoba vara
Ako vas partner zaista vara, onda da bi vaše sumnje dobile značajne osnove, uopšte vam nisu potrebna pristrasna ispitivanja, dovoljan je običan uvi...
