Naučna otkrića: Uravnotežena ishrana je bolja od vegetarijanske za zdravlje mozga
Jedna studija je ispitala četiri načina ishrane i otkrila da je uravnotežena ishrana koja sadrži nekoliko vrsta hrane pokazala najveću korist za zdravlje mozga. Saznajte o čemu se radi.
Sadržaj članka
Ono što ljudi jedu utiče na njihovo blagostanje, ali ponekad je teško reći tačne efekte ishrane na zdravlje. Nedavno je studija objavljena u časopisu Nature Mental Health istraživala kako obrasci ishrane utiču na brojne oblasti zdravlja mozga, uključujući mentalno zdravlje, kognitivne funkcije, metaboličke biomarkere i strukturu mozga merene pomoću MRI.
U svojoj analizi skoro 182.000 učesnika, istraživači su otkrili da su oni koji su pratili uravnoteženu ishranu verovatnije imali bolje mentalno zdravlje i kognitivno funkcionisanje. Takođe su primetili genetske razlike koje su možda uticale na ishode među različitim grupama u ishrani.
Dok će se istraživanja u ovoj oblasti nastaviti, studija ukazuje na važnost donošenja mudrih izbora u ishrani za poboljšanje funkcije mozga i ishoda mentalnog zdravlja.
Uravnotežena ishrana i mentalno zdravlje
Neka istraživanja podržavaju ideju da su određene dijete i izbor hrane bolji za mentalno blagostanje. Nasuprot tome, drugi mogu doprineti lošem mentalnom zdravlju.
Na primer, ishrana sa visokim nivoom voća, povrća i ribe može pomoći da se smanji rizik od depresije.
Slično tome, jedenje više voća i povrća i unos esencijalnih mikronutrijenata može pomoći u smanjenju rizika od anksioznosti, dok ishrana bogata mastima i rafinisanim ugljenim hidratima može povećati ovaj rizik.
Ishrana takođe može uticati na to koliko dobro funkcioniše mozak. Na primer, praćenje mediteranske dijete može pomoći u usporavanju kognitivnog pada.
Uravnotežena ishrana poboljšava funkcije mozga
Za trenutnu studiju, istraživači su se fokusirali na četiri glavna načina ishrane posmatrajući preferencije u ishrani učesnika:
Smanjeni skrob: Ova grupa je preferirala voće, povrće i proteine, ali je pokazala manju sklonost prema hrani sa skrobom kao što su hleb ili testenina.
Vegetarijanska ishrana: Ova grupa je preferirala voće i povrće, ali je pokazala nižu preferenciju za proteine.
Sa visokim sadržajem proteina i malo vlakana: Ova grupa je preferirala grickalice i proteinsku hranu i imala je manju sklonost prema voću i povrću.
Uravnotežena ishrana: Ova grupa je pokazala slične preferencije u svim grupama hrane.
Istraživači su pronašli doslednost sa preferencijama u hrani i stvarnim osobinama potrošnje hrane.
Rezultati istraživanja
Istraživači koji su sproveli ovu studiju pogledali su podatke iz UK Biobank, fokusirajući se na podatke o preferencijama hrane. Istraživači su pitali o preferencijama u hrani u nekoliko kategorija, uključujući mlečne proizvode, voće, arome, alkohol, meso, grickalice, skrob i povrće.
Zatim su pogledali povezanost između ovih preferencija u ishrani i nekoliko ishoda vezanih za mozak. Prvo su procenili mentalno zdravlje, prikupljajući podatke o komponentama uključujući simptome anksioznosti i depresije, simptome manije, psihotično iskustvo, traumu, samopovređivanje i dobrobit.
Studija je otkrila da je uravnotežena ishrana imala najviše koristi od ove četiri grupe. Ova grupa je takođe imala najbolje izmereno vreme reakcije, dok je grupa dijeta sa visokim sadržajem proteina i malo vlakana postigla najbolje rezultate na testu spoznaje koji uključuje zamenu simbola.
Ljudi u grupi sa uravnoteženom ishranom takođe su imali veći nivo sive materije u određenim delovima mozga u poređenju sa grupom sa visokim sadržajem proteina i malo vlakana.
Grupa sa uravnoteženom ishranom takođe je imala relativno manji genetski rizik za većinu mentalnih poremećaja. Nasuprot tome, vegetarijanska grupa je imala veći genetski rizik za Alchajmerovu bolest, bipolarni poremećaj, šizofreniju i nekoliko drugih mentalnih poremećaja.
Grupa sa visokim sadržajem proteina i malo vlakana imala je veći genetski rizik od ishemijskog moždanog udara.
Sve u svemu, rezultati pokazuju kako uravnotežena ishrana može pomoći u poboljšanju zdravlja mozga i mentalnog blagostanja.
Možda će vas zanimati
Povezane vesti
Evo šta se dešava s kožom ako imate šminku na licu dok vežbate u teretani?
Mnoge dame imaju šminku na licu odlaze na fitnes. Dermatolozi upozravaju da to ne bi trebalo da se radi jer kako pokazuju istraživnja može da oštet...
Naučna istraživanja: Kokosova voda može pomoći kod ulceroznog kolitisa
Nazvana „prirodno sportsko piće“, kokosova voda može imati neke neočekivane zdravstvene prednosti osim što gasi žeđ tokom vrelog dana. Nova studi...
Vitaminska infuzija: Stručnjaci upozoravaju da je ne treba olako uzimati
Poznate ličnosti su popularisale upotrebu vitaminske infuzije za za širok spektar zdravstvenih beneficija, ali stručnjaci kažu da postoje minimalni...
Mikrotalasna peć: Ove namirnice nikako ne smete zagrevati u njoj
Mikrotalasna peć je neverovatno zgodan izum, bez kojeg je život moderne osobe jednostavno nezamisliv. Međutim, ne znaju svi kako se pravilno koris...
