Kako vlakna u ishrani mogu poboljšati funkciju mozga kod starijih osoba

by Dijana Škorić | 03.03.2024

Nova studija sugeriše da dodatak vlakana u ishrani održavanju zdravlja digestivnog sistema, ali može imati značajan uticaj na funkciju mozga kod starije populacije i to samo za 12 nedelja.

Sadržaj članka

Zašto su tako važna vlakna u ishrani?

U današnjem svetu, sa sve većim brojem starijih osoba, istraživanje koje se bavi očuvanjem kognitivnih funkcija postaje sve važnije. Jedan od načina na koji se to može postići je kroz ishranu.

Studija, koju su nedavno objavili istraživači sa Škole za životni kurs i populacione nauke u časopisu Nature Communications, pokazala je da određeni dodaci u ishrani mogu poboljšati performanse u testovima pamćenja koji su povezani sa ranim znacima Alchajmerove bolesti. Dnevni dodatak vlaknima poboljšao je funkciju mozga kod ljudi starijih od 60 godina za samo 12 nedelja.

Zašto su tako važna vlakna u ishrani?

Vlakna su neophodna za zdravu ishranu, posebno kod starijih osoba. Ona pomažu u održavanju zdravlja digestivnog sistema, smanjujući rizik od raznih digestivnih problema poput zatvora i divertikuloze. Međutim, nova istraživanja pokazuju da vlakna mogu imati i pozitivan uticaj na funkciju mozga.

Studija o učinku vlakana na funkciju mozga

Istraživači u TwinsUK, najvećem britanskom registru blizanaca za odrasle sa sedištem na Kraljevskom koledžu u Londonu, pokušali su da shvate kako ciljanje na mikrobiotu, raznoliku zajednicu mikroorganizama koji žive u našim crevima, koristeći dva jeftina, komercijalno dostupna suplementa biljnih vlakana, inulin i FOS, može utiče i na zdravlje mišića i na funkciju mozga.

FOS je skraćenica koja označava fruktooligosaharide. To su vrsta prebiotika, odnosno nerazgradljivih ugljenih hidrata koji se nalaze u određenim biljkama, kao što su luk, beli luk, artičoka, praziluk, banane, cikorija i druge. Ovo uključuje pamćenje, učenje i druge aspekte mentalne funkcije.

Istraživači su dodelili 36 parova blizanaca – 72 osobe – starijih od 60 godina da primaju placebo ili suplement svakog dana tokom 12 nedelja. Ni tim za analizu, ni učesnici nisu znali šta su dobili dok analiza nije bila završena (dvostruko slepa). Pored toga, svi učesnici studije su radili vežbe otpora i jeli proteinski dodatak koji je imao za cilj poboljšanje funkcije mišića.

Iako nije bilo značajne razlike u snazi mišića između grupa, grupa koja je primala dodatak vlaknima imala je bolje rezultate u testovima koji su procenjivali funkciju mozga, uključujući test učenja uparenih saradnika koji je rani marker za Alchajmerovu bolest, zajedno sa testovima vremena reakcije i obrade podataka. Ove mere su važne za svakodnevni život—na primer, reagovanje na saobraćaj ili zaustavljanje jednostavnog izleta koji se pretvara u pad.

Molekularni mehanizam delovanja

Jedan od mogućih mehanizama delovanja vlakana na mozak jeste kroz smanjenje inflamacije u telu. Inflamacija može negativno uticati na mozak i kognitivne funkcije, dok vlakna mogu pomoći u smanjenju ovog procesa. Takođe, vlakna mogu uticati na smanjenje nivoa šećera u krvi, što je takođe povezano sa boljom funkcijom mozga.

Vlakna u ishrani: Dnevne doze

Stručnjaci preporučuju da stariji odrasli uzimaju dovoljno vlakana u ishrani kako bi podržali zdrav mozak i kognitivne funkcije. Osim dodataka, vlakna se mogu naći u voću, povrću, integralnim žitaricama i mahunarkama. Preporučeni dnevni unos vlakana za odrasle osobe je oko 25-30 g.

Ukratko, dodatak vlakana u ishrani može imati pozitivan uticaj na funkciju mozga kod starijih odraslih osoba. Ovo istraživanje dodaje novo svetlo na važnost vlakana u ishrani starijih osoba i naglašava potrebu za daljim istraživanjima. Uzimanje dovoljno vlakana u ishrani može biti korisno za očuvanje zdravlja mozga i kognitivnih funkcija tokom starenja.

sasirin pamai / gettyimages.com

Tagovi: