Ultra-prerađena hrana i gotova jela povezane sa 32 bolesti – otkriva nova studija

by Dijana Škorić | 01.03.2024

Ultra-prerađena hrana je prema naučnim studijama može da utiče desetine zdravstvenih parametara uključujući mentalno, respiratorno, kardiovaskularno, gastrointestinalno i metaboličko zdravlje.

Sadržaj članka

Ultra-prerađena hrana i uticaj na zdravlje
- Šta je ultra-prerađena hrana?

Tim istraživača iz Australije, SAD, Francuske i Irske pronašao je ubedljive dokaze da je veći unos ultra-obrađene hrane povezan sa oko 50 odsto povećanim rizikom od smrti uzrokovane kardiovaskularnim bolestima, 48-53 odsto većim rizikom od anksioznost i uobičajeni mentalni poremećaji i 12 odsto veći rizik od dijabetesa tipa 2.

Ultra-prerađena hrana i uticaj na zdravlje

Naučni tim je takođe pronašao dokaze koji ukazuju na to da je veći unos ultra-prerađene hrane povezan sa 21 odsto većim rizikom od smrti iz bilo kog uzroka, 40-66 odsto povećanim rizikom od smrti uzrokovane srčanim oboljenjima, gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i problemi sa spavanjem i 22 odsto povećan rizik od depresije.

Istraživači su otkrili da je veća izloženost ultra-prerađenoj hrani bila direktna
povezana sa većim rizicima od srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2, depresivnih ishoda, neželjenih problema vezanih za spavanje, raka, gastrointestinalnih stanja poput Kronove bolesti i gojaznosti.

Prema studiji, velika konzumacija ultra-prerađene hrane povećava rizik od raka dojke, tumora centralnog nervnog sistema, hronične limfocitne leukemije, kolorektalnog karcinoma, raka pankreasa i raka prostate.

Šta je ultra-prerađena hrana?

Ultra-prerađena hrana je proizvod napravljen industrijskim metodama i često sadrži aditive, konzervanse i veštačke sastojke. Obično se podvrgavaju višestrukim procesima kao što su ekstruzija, hidrogenacija i kuvanje na visokoj temperaturi.

Primeri uključuju slatke grickalice, upakovane pečene proizvode, brzu hranu, slatka pića i gotova jela. Ove namirnice obično imaju malo esencijalnih hranljivih materija i vlakana, ali ima mnogo nezdravih masti, šećera i soli.

Ultra-prerađena hrana prolazi kroz više industrijskih procesa i često sadrži boje, emulgatore, ukuse i druge aditive. Ovi proizvodi takođe imaju visok sadržaj šećera, masti i/ili soli, ali imaju malo vitamina i vlakana.

Zbog toga su javne politike i akcije od suštinskog značaja sugerišu istraživači. Ovo uključuje nacionalne smernice za ishranu koje preporučuju različite vrste neprerađene ili minimalno prerađene hrane i sveže pripremljene obroke i izbegavanje ultra-prerađene hrane.

Takođe, savetuju da se pripremaju zdravi obroci kod kuće i da se to nosi za doručak i ručak na poslu. Ovakav način ishrane pored toga što poboljšava zdravlje, sprečava i nagomilavanje kilograma zbog brze hrane koja se obično jede za doručak na poslu.