Bolest ili zaštita od drugih: Da li znate šta je socijalna fobija?

Kada čujemo za pojam socijalna fobija, uopšte nismo svesni činjenice koliko je ovaj poremećaj ozbiljan i na koje sve načine utiče na strukturu ličnosti, kao i na život osobe.

 

Nije lako živeti sa ovim bremenom na leđima zvanim socijalna fobija. Pre nego što počnemo da osuđujemo neke osobe, hajde da zajedno shvatimo koliko je to stanje prihvatljivo za nas i one oko nas. Uskoliko se borite s ovim problemom, otkrijte savete psihologa.

Šta je socijalna fobija?

Socijalna fobija je vrsta anksioznog poremećaja koji uključuje preterano osećanje straha ili povećanu anksioznost u društvenim situacijama. Osoba koja pati od ovog poremećaja strahuje da će njegovi postupci biti negativno ocenjeni od strane drugih i, kao rezultat toga, teži da izbegava situacije koje donose neprijatnost.

Jednostavno rečeno, osoba doživljava strah pre te traumatske situacije (anksiozno iščekivanje), tokom i nakon nje. Vrhunac negativnih osećanja javlja se u periodu kada osoba mora da komunicira sa ljudima.

Socijalna fobija u životu

Socijalna fobija se često naziva životom propuštenih prilika. Razlog za ovo ime je to što je osobi koja pati od ove bolesti teško da živi u savremenom svetu, komunicira sa ljudima, a takođe i radi u timu.

Osoba sa ovom bolešću je stalno u anksioznom stanju, očekuje nepovoljne situacije i pokušava da ih izbegne na bilo koji način. Socijalnu fobiju prate i opsesivne misli: kako sam ocenjen i šta misle o meni. Međutim, odgovor na njih je negativan zaključak.

Alarmantni simptomi traju nekoliko meseci, pa čak i godina, i, ako se ne leče, dovode do ozbiljnih poremećaja u važnim oblastima života. Međutim, ne treba žuriti i postavljati sebi dijagnozu ako, na primer, jednostavno više volite da budete sami sa sobom ili ne volite javno govorenje.

Trema se javlja kod mnogih ljudi kao varijanta norme. Socijalnu fobiju kao dijagnozu postavlja specijalista u prisustvu prekomernih i nerazumnih fobičnih iskustava koja izazivaju značajnu nelagodnost.

Simptomi

U većini slučajeva, socijalna fobija počinje da se formira i manifestuje u ranom detinjstvu, kada se traumatska iskustva konsoliduju u podsvesti i postanu deo životnog programa. Ali postoje slučajevi kada se socijalna fobija javlja iu odraslom dobu zbog ozbiljnog stresa ili uticaja okoline.

Glavni znaci poremećaja su:

• Anksioznost i strah koji se ne mogu logički objasniti, ranjivost, ogorčenost, mržnja, razdražljivost, odbačenost, odbojnost prema situacijama u kojima je neophodno komunicirati sa drugim ljudima.
• Trudite se na svaki način da izbegnete stresne situacije: sastanke, odlaske u prodavnicu, putovanje javnim prevozom i tako dalje.
• Nisko samopoštovanje, nedostatak samopouzdanja i strah od osude drugih. Ove osobe imaju svoj svet u kome su fokusirani na sebe. Oni su skloni da sebe vide u negativnom svetlu i nemaju adekvatno razumevanje svojih mogućnosti.
• Na pozadini socijalne fobije mogu se javiti i drugi poremećaji kao što su depresija, panični poremećaj, poremećaji u ishrani itd. Po pravilu se javljaju i fizičke manifestacije: ubrzan rad srca, drhtavica, mučnina, znojenje, ubrzan ili zbunjen govor, stupor.

 

Metode lečenja

Socijalna fobija je granično stanje koje se pravilnim pristupom može ispraviti, ponekad čak i bez pribegavanja lekovima. Psihološka pomoć u ovom slučaju podrazumeva korišćenje različitih psihoterapijskih oblasti: kognitivne bihejvioralne terapije, grupne terapije, obuke za jačanje samopouzdanja i razvoj komunikacijskih veština.

Šta još može da bude od koristi?

Psiholozi savetuju da osobe sa dijagnozom socijalne fobije pridržava nekih pravila koja će mu pomoći da se nosi sa brigama u svakodnevnom životu:

Spavanje i dnevna rutina

Neophodno je uspostaviti san i odrediti dnevnu rutinu za sebe. Ovo je neophodno za održavanje snage i organizovanje dnevne rutine u kojoj će biti malo nepredviđenih okolnosti koje izazivaju anksioznost i strah.

Druženja

Važno je posetiti psihologa kako bi pomogao u identifikaciji kruga ljudi oko kojih se osećate prijatno. Naučite da razgovarate sa njima o svojim iskustvima i tražite povratne informacije.

Hobi i interesovanja

Pronađite svoje omiljene ili zanimljive aktivnosti koje će vam doneti zadovoljstvo i opuštanje, omogućavajući vam ne samo da pobegnete, već i da dobijete vidljive rezultate od obavljenog posla.

Suočavanje sa anksioznošću

Pokušajte da sistematski radite nešto na svojoj listi obaveza koje izazivaju stres. Ovo je neophodno za adaptaciju, kao i za analizu sopstvenih sposobnosti.

Samopouzdanje

Naučite da cenite sebe i svoje postupke. Imate dostignuća i kvalitete na koje se možete osloniti u pat poziciji. Takođe, da biste poboljšali nivo samopoštovanja, možete se baviti aktivnostima koje će vam pomoći da poboljšate ili stabilizujete nivo procene sebe i svojih najmilijih.

Imajte na umu da treba da radite na sebi kako ne biste propuštali prilike i živeli punim plućima.

Povezane vesti

5 razloga zbog kojih ćete prestati da noću stavljate telefon pored jastuka

18874

Mnoge osobe stavlju telefon pod jastuk dok spavaju. Objasnićemo vam kako ova jednostavna navika koju većina ima polako ugrožava zdravlje. Teško j...

Obratite pažnju: 8 znakova koji ukazuju na to da vas voljena osoba vara

18835

Ako vas partner zaista vara, onda da bi vaše sumnje dobile značajne osnove, uopšte vam nisu potrebna pristrasna ispitivanja, dovoljan je običan uvi...

Isceliteljska moć drveća: Saznajte za koje tegobe je dobra breza, smreka ili hrast

18769

Još od davnih vremena verovalo se u moć drveća. Verovalo se da svako emituje određenu energiju koja može pomoći u isceljenju. Saznajte koje je to d...

Tajlandska masaža: Balansiranje duha i tela kroz četiri elementa

18704

Tajlandska masaža može doneti brojne koristi, kako fizičke tako i psihičke. Primeri za to su poboljšanje pokretljivosti zglobova i oslobađanje od s...