Nedeljna anksioznost: Kako da je prevaziđete i spremni dočekate ponedeljak?

Nedeljna anksioznost se javlja kod mnogih osoba. To se naročito javlja kod onih koji imaju zahtevne, stresne i odgovorne poslove. Saznajte kako ovi strahovi mogu da se prevaziđu.

Ako primetite da vaša anksioznost raste nedeljom popodne već duži vremenski period niste sami. „Nedeljni strahovi“ su uobičajen oblik anksioznosti na poslu sa kojim se suočavaju mnogi.

S obzirom na to da se mnoge odrasle osobe koje rade sada suočavaju sa putovanjem na posao, satima koje provode sedeći svaki dan i gledajući u kompjutere i očekivanjima da će oni biti dostupni skoro 24 sata, nije iznenađujuće da je stres na poslu sve veći problem.

Nedeljna anksioznost: Zašto se javlja i kako je prevazići

Kako možete da se nosite sa tim neprijatnim osećajem koji se javlja nedeljom popodne ili nekim ljudima u ponedeljak ujutru? Rešenja postoje, a objasnićemo ih u nastavku teksta.

Nedeljni strahovi opisuju nemir i anksioznost tokom kraja vikenda. Neka istraživanja su otkrila da ljudi imaju tendenciju da dožive porast anksioznosti oko 15  ili 16 časova nedeljom.

Ovaj fenomen „nedeljne anksioznosti” pogađa sve veći broj populacije. Naime, kraj vikenda je uvek bio neprijatan, ali postoji nešto izrazito moderno u vezi sa anksioznošću koju mnogi ljudi osećaju uoči radne nedelje.

Ova vrsta anksioznosti je karakteristična po ovim simptomima:

• Osećaj straha i gubitka slobode.
• Doživljavanje povećanih simptoma stresa i anksioznosti, uključujući promene u apetitu, fokusu i varenju; povećan broj otkucaja srca i nesanica.
• Osećaj gušenja.
• Želja za alkoholom ili sedativima.

Zašto se javlja nedeljna anksioznost?

Određene vrste profesija i gust raspored povećava šansu za nedeljnu anksioznost. Uzroci i faktori rizika mogu uključivati:

• Putovanje na posao.
• Radite dugo, posebno ako to uključuje veoma rano buđenje.
• Bez socijalne podrške tokom vikenda i slobodnog vremena.
• Ne uživate u poslu.
• Neslaganje sa kolegama.
• Brinete o velikom opterećenju i razmišljate o zadacima koje niste završili prošle nedelje.
• Imati prenatrpan raspored posla i života većinu dana u nedelji (uključujući nedelje/vikende), kao što su briga o deci, kućni poslovi itd.
• Suočavanje sa mamurlukom.

Istraživači veruju da je jedan od razloga zbog kojih se više ljudi bavi ovim problemom taj što njihovoj sedmici nedostaje ukupna ravnoteža.

Pre nekoliko decenija bilo je uobičajeno da se nedelje opuštaju, provode vreme sa porodicom i možda prisustvuju verskim službama. Danas sve više odraslih stavlja obaveze u svoje užurbane nedelje — kao što su poslovi, druženje, vežbanje, kupovina, planiranje obroka, čišćenje i briga o deci — što možda neće ostaviti dovoljno vremena da se jednostavno opusti.

Zbog ovog osećaja anksioznosti ni radnja nedelja neće biti produktvina: Pojedincu je teško da se fokusira, da pamti informacije na poslu, a sve to samo još više otežava stvari. Ljudi se još više osećaju umorno i preopterećeno.

Kako da prevaziđete ove strahove na kraju vikenda?

Evo saveta kako da se nosite sa ovom uobičajenom vrstom stresa:

Ne pritiskajte sebe da ispunite svaki minut svog vikenda aktivnostima, jer to može dovesti do sagorevanja i iscrpljenosti. Odvojite dovoljno vremena da se jednostavno odmorite, spavate i opustite.

Ograničite unos alkohola. Ako svoju nedelju provedete mamurni, veća je verovatnoća da ćete se osećati uznemireno.

Držite se redovnog ciklusa spavanja i buđenja. Ovo pomaže da se reguliše vaš „unutrašnji sat“, koji se takođe naziva vaš cirkadijalni ritam. On ima značajnu ulogu u regulisanju energije i raspoloženja. Pokušajte da se držite rutine čak i vikendom umesto da ostajete do kasno i ustajete satima kasnije nego obično.

Isprobajte digitalnu detoksikaciju: Odložite telefon i računar na dan i klonite se društvenih medija, umesto toga provodite više vremena na otvorenom ili čitajući.

Osmislite vreme za vežbanje. Vežbanje je prirodni lek za ublažavanje stresa jer izaziva proizvodnju endorfina koji nam podiže raspoloženje.

Pronađite aktivnost u kojoj uživate. Neke ideje uključuju roštiljanje sa prijateljima, gledanje filma,  šetnju parkom, čitanje knjige, masažu itd.

Pronađite stvari u radnoj nedelji na kojima ćete biti zahvalni. Da biste se usredsredili na to da budete ponosniji na svoja dostignuća, pokušajte da pišete u dnevnik o svojim ciljevima, prednostima, dostignućima i stvarima na kojima ste zahvalni.

Nastojte da budete organizovani kako biste izbegli osećaj iscrpljenosti. Napravite liste obaveza tokom cele nedelje da biste bili na pravom putu. Pokušajte da ne ostavljate sve kućne obaveze za vikend, kao što su kupovina i pranje veša, tako da vam vikend bude malo lakši.

Razgovarajte sa svojim poslodavcem o opcijama ravnoteže između posla i života. Ako vam je raspored potpuno iscrpljujući, razgovarajte o tome da li su mogućnosti poput rada od kuće jedan do dva puta nedeljno ili četvorodnevne radne nedelje.

Povezane vesti

Isceliteljska moć drveća: Saznajte za koje tegobe je dobra breza, smreka ili hrast

18769

Još od davnih vremena verovalo se u moć drveća. Verovalo se da svako emituje određenu energiju koja može pomoći u isceljenju. Saznajte koje je to d...

Tajlandska masaža: Balansiranje duha i tela kroz četiri elementa

18704

Tajlandska masaža može doneti brojne koristi, kako fizičke tako i psihičke. Primeri za to su poboljšanje pokretljivosti zglobova i oslobađanje od s...

Kristali za dobar san: Vodič za bolji odmor i opšte blagostanje tela

18642

Dobar san je neophodan za zdravlje, ali u našem modernom vremenu, sa povećanim nivoom stresa, plavim ekranima i svime što se dešava u svetu, sve v...

Blokirana srčana čakra: Kako da pustite ljubav u svoj život?

18601

Anahata čakra ili srčana čakra pomaže da uravnotežimo svoje emocije, negujemo dublji osećaj samosvesti i izgradimo smislene odnose sa drugima. Na...