Kako hronični stres utiče na telo?

Hronični stres može negativno uticati na raspoloženje, imuni i probavni sistem, kao i na zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Stres pokreće reakciju tela „bori se ili beži“. Hipotalamus, mali kontrolni toranj u mozgu tada šalje naredbu: Pošaljite hormone stresa! Upravo ovi hormoni stresa su isti oni koji pokreću odgovor vašeg tela „bori se ili beži“. Srce počinje da ubrzano radi, dah se ubrzava, a mišići spremni za akciju.

Ovaj odgovor je dizajniran da zaštiti telo u hitnim slučajevima tako što vas priprema da brzo reagujete. Ali kada reakcija na stres nastavi da se aktivira, iz dana u dan, to bi moglo da ugrozi vaše zdravlje.

Stres može da naruši zdravlje

Stres je prirodna fizička i mentalna reakcija na životna iskustva. Od svakodnevnih obaveza poput posla i porodice do ozbiljnih životnih događaja  – sve to može izazvati stres. U trenutnim, kratkoročnim situacijama, stres može biti koristan za zdravlje. Međutim, ako ovi nivoi stresa ostanu povišeni mnogo duže nego što je neophodno za preživljavanje, to može uticati na vaše zdravlje.

Hronični stres može izazvati niz simptoma i uticati na vaše opšte blagostanje. Simptomi hroničnog stresa uključuju: razdražljivost, anksioznost, zbunjenost, depresiju, glavobolje, nesanicu.
Pogledajmo na koje sve naačine hronični stres utiče na telo.

Kako hronični stres deluje na nervni i endokrini sistem

Centralni nervni sistem (CNS) je zadužen za vaš odgovor „bori se ili beži“. Hipotalamus pokreće akciju – govori nadbubrežnim žlezdama da oslobađaju hormone stresa adrenalin i kortizol. Ovi hormoni ubrzavaju otkucaje srca i šalju krv u područja kojima je to najpotrebnije u hitnim slučajevima, kao što su mišići, srce i drugi važni organi.

Kada opasnost nestane, hipotalamus treba da kaže svim sistemima da se vrate u normalu. Ali, ako CNS ne uspe da se vrati u normalu čak i kada prođe stresna situacija lučenje hormona stresa će se nastaviti.

Respiratorni i kardiovaskularni sistemi

Tokom stresne situacije brzo dišete jer telo nastoji da brzo šalje krv bogatu kiseonikom u telo. Ako već imate problem sa disanjem kao što je astma ili emfizem, stres može dodatno otežati disanje.

Pod stresom, srce takođe pumpa brže. Hormoni stresa uzrokuju da se krvni sudovi sužavaju i preusmeravaju više kiseonika u mišiće – kako biste imali više snage za akciju „beži ili se bori“. Sve ovo podiže krvni pritisak. Hronični stres i te kako može da optereti srce.

Hronični stres i probavni sistem

Pod stresom, jetra proizvodi dodatni šećer u krvi (glukozu) da bi vam dala energiju. Ako ste pod hroničnim stresom, vaše telo možda neće moći da izdrži ovaj dodatni porast glukoze. Hronični stres može povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Nalet hormona, ubrzano disanje i ubrzan rad srca takođe mogu poremetiti vaš probavni sistem. Veća je verovatnoća da ćete imati žgaravicu ili refluks kiseline zahvaljujući povećanom lučenju želučne kiseline. Stres ne izaziva čireve (bakterija koja se zove H. pilori često uzrokuje), ali može povećati rizik od njih i izazvati pojavu postojećih čireva.

Stres takođe može uticati na način na koji se hrana kreće kroz telo, što dovodi do dijareje ili zatvora. Takođe možete osetiti mučninu, povraćanje ili bol u stomaku.

Mišićni sistem

Mišići se naprežu da bi se zaštitili od povreda kada ste pod stresom. Oni imaju tendenciju da se ponovo oslobode kada se opustite. Međutim, ako ste stalno pod stresom, mišići možda neće dobiti priliku da se opuste. Zategnuti mišići izazivaju glavobolje, bolove u leđima i ramenima i bolove u telu.

Seksualnost i reproduktivni sistem

Stres je iscrpljujući i za telo i za um. Nije neobično da izgubite želju za seksom kada ste pod stalnim stresom. Iako kratkotrajni stres može uzrokovati da muškarci proizvode više muškog hormona testosterona, ovaj efekat je kratkotrajan.

Ako stres traje duže vreme, nivo testosterona kod muškarca može početi da opada. Ovo može ometati proizvodnju sperme i uzrokovati erektilnu disfunkciju ili impotenciju. Hronični stres takođe može povećati rizik od infekcije muških reproduktivnih organa kao što su prostata i testisi.

Za žene, stres može uticati na menstrualni ciklus. To može dovesti do neredovnih, težih ili bolnijih menstruacija. Takođe, hronični stres može povećati fizičke simptome menopauze.

KANADSKI PREPARAT ZEN +

Zen+ je jedinstvena i sinergijska mešavina najmoćnijih standardizovanih biljnih ekstrakata. Dizajniran je da deluje kao anksiolitik (podstiče opuštanje) sa sedativnim i antidepresivnim svojstvima. Pomaže da se eliminiše stres i nepotrebna briga, kao i da se popravi raspoloženje.

Poručite ovde

Imuni sistem

Stres stimuliše imuni sistem, što može biti plus za trenutne situacije. Ova stimulacija vam može pomoći da izbegnete infekcije i zacelite rane. Ali tokom vremena, zbog hroničnog stresa hormoni stresa će oslabiti imuni sistem i smanjiti odgovor vašeg tela na razne patogene.

Osobe koje su pod hroničnim stresom podložniji su virusnim bolestima poput gripa i prehlade, kao i drugim infekcijama. Stres takođe može povećati vreme koje vam je potrebno da se oporavite od bolesti ili povrede.

Khosrork / gettyimages.com