Vežbanje stimuliše funkcije mozga zahvaljujući svom uticaju na mišiće
Vežbanje ima važnu ulogu u zdravlju mozga tako što pokreće molekule uključene u kognitivne funkcije da se oslobađaju od strane mišića, pokazala je nedavna studija.
Studija, objavljena u Proceedings of the National Academi of Sciences, pokazuje da kada se aktiviraju nervi koji stimulišu mišiće, oni takođe šalju signale u mozak tako što luče bioaktivne molekule i nanočestice koje poboljšavaju funkciju mozga.
Vežbanje i zdravlje mozga
Nalazi ilustruju važnost održavanja mišićno-skeletnog zdravlja, ne samo za kardiovaskularno zdravlje ili mobilnost, već i za suzbijanje neurološke degeneracije. Održavanje inervacije neurona je ključno za mišiće da proizvode biološke faktore koji su korisni za mozak.
Sa redovnim kontrakcijama mišića, oni ne samo da luče ove korisne faktore, već i pomažu u održavanju inervacije neophodne da nervi nastave da signaliziraju mišiće. Ova signalizacija je neophodna za regulisanje oslobađanja neurotrofnih faktora u mozak.
Studija je uključivala stimulaciju mišića glutamatom da bi se videlo kako će nervna funkcija reagovati. Istraživači su koristili modele mišićnog tkiva, jednog koji je bio inervisan i onaj koji nije, i otkrili da je inervisano tkivo poslalo više signala u mozak.
Pošto neke funkcije neurona u mišićima mogu da se smanjuju sa godinama ili povredom, istraživači su bili zainteresovani da otkriju kako će ovaj gubitak uticati na zdravlje mozga.
Kako vežbanje utiče na kognitivne funkcije?
U ovoj studiji, istraživači nisu posmatrali ljude koji vežbaju. Umesto toga, posmatrali su modele mišića, što znači da nije bilo moguće izvući trenutne zaključke o određenim oblicima vežbanja i o tome kako se oni mogu razlikovati u načinu na koji utiču na zdravlje mozga.
Nalazi pokazuju da pojedinci koji redovno izvode aerobne vežbe imaju veće hipokampuse i pokazuju poboljšane performanse na testovima prostorne memorije. Ono na šta su se naučnici fokusirali je kako neuroni povezani sa mišićima utiču na jedan od puteva unakrsnog razgovora između mišića i mozga.
Koje vrste vežbi su najbolje za zdravlje mozga?
Redovno vežbanje ima neke značajne prednosti za zdravlje mozga. Boks je, na primer, korišćen za pomoć ljudima sa Parkinsonovom bolešću. Aerobne vežbe, poput trčanja, plivanja i vožnje bicikla, koje poboljšavaju zdravlje kardiovaskularnog sistema, nadaleko su poznate po svom pozitivnom uticaju na funkciju mozga.
Međutim, aktivnosti koje kombinuju fizičke i kognitivne zahteve — kao što su ples i timski sportovi — mogu ponuditi dodatne prednosti zbog zahteva za koordinacijom, ritmom i izvršnim funkcijama. Fizička aktivnost potencijalno može da preokrene ili odloži kognitivni pad povezan sa starenjem.
Naime, kako osoba stari, postepeno gubi dobro formirane neuromišićne spojeve između nerava i mišića, narušavajući sposobnost mišića da budu regulisani nervnim signalima i naknadno smanjujući njihov kapacitet da luče faktore kritične za funkciju mozga.