Studija otkriva alarmantan porast globalnih neuroloških stanja

by Dijana Škorić | 22.03.2024

Prevalencija neuroloških stanja širom sveta nedavno je otkrivena u studiji koja je objavljena u časopisu The Lancet Neurology. Statistika je zaista zabrinjavajuća!

Sadržaj članka

Eskalacija globalnog opterećenja neuroloških stanja
- Vrste neuroloških stanja
- Rešavanje faktora rizika

Na osnovu informacija iz Studije o globalnom teretu bolesti, povreda i faktora rizika (GBD) 2021, izveštaj pruža uvid u veliki broj pojedinaca pogođenih neurološkim stanjima. Sa više od 3 milijarde ljudi koji pati od ovih bolesti, rezultati naglašavaju kritičnu potrebu za većim pristupom visokokvalitetnoj nezi i intervencijama širom sveta.

Eskalacija globalnog opterećenja neuroloških stanja

Studija naglašava otrežnjujuću stvarnost: Neurološka stanja su se pojavila kao vodeći uzrok lošeg zdravlja i invaliditeta na globalnom nivou. Od 1990. godine, došlo je do alarmantnog porasta invaliditeta, bolesti i prerane smrti od 18% koji se pripisuju ovim poremećajima.

Preko 80% neuroloških gubitaka zdravlja i smrtnih slučajeva dešava se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Vrste neuroloških stanja

Među brojnim neurološkim stanjima navedenim u izveštaju, nekoliko se ističe kao značajan doprinos gubitku zdravlja. To uključuje moždani udar, migrenu, demenciju, epilepsiju i dijabetičku neuropatiju, između ostalog. Dok muškarci snose veći teret neurološkog gubitka zdravlja u celini, određena stanja poput migrene i demencije nesrazmerno utiču na žene.

Ovaj disparitet naglašava složenu međudejstvo bioloških i socio-kulturnih faktora u manifestaciji bolesti.

Rešavanje faktora rizika

Jedan tračak nade usred zabrinjavajuće statistike leži u identifikaciji promenljivih faktora rizika za neurološka stanja. Studija naglašava potencijalni uticaj preventivnih mera, kao što je kontrola visokog krvnog pritiska i smanjenje izloženosti zagađivačima životne sredine, na ublažavanje tereta moždanog udara, demencije i drugih poremećaja.

Štaviše, usvajanje Međusektorskog globalnog akcionog plana za epilepsiju i druge neurološke poremećaje 2022–2031 (IGAP) na Svetskoj zdravstvenoj skupštini signalizira zajednički napor da se neurološko zdravlje postavi kao prioritet na globalnoj agendi.

Studija Lancety služi kao poziv za buđenje globalnoj zajednici, pozivajući one koji su nadležni da daju prioritet ulaganjima u neurološka istraživanja, lečenje i negu.