Da li sedentarni način života škodi zdravlju isto kao i pušenje? Evo šta kaže nauka

by Dijana Škorić | 07.04.2024

Naučnici smatraju da je sedentarni način života takođe štetan po zdravlje jer može da izazove niz problema poput kardiovaksularnih tegoba, gojaznosti i bolova u leđima.

Sadržaj članka

Sedentarni način života ugrožava zdravlje

Verovarno ste čuli frazu „sedenje je novo pušenje“. To je zato što mnogi provode većinu vremena za radnim stolovima, putujući kolima ili opuštajući se na kauču dok gledaju TV. U svim ovim navikama, sedenje je postalo uobičajena karakteristika i zdravstveni stručnjaci veruju da ovaj sedentarni način života može da naškodi opštem zdravlju i blagostanju.

Sedentarni način života ugrožava zdravlje

Sedenje satima takođe može izazvati bol u leđima i loše držanje. Istraživači navode da produženo sedenje može dodati značajan pritisak na leđa u poređenju sa stajanjem. Satima sedeti, pognuti i gledati u ekrane mogu dovesti do lošeg držanja, bolova u vratu i leđima i problema sa spavanjem.

Sedentarni način života dovodi do ovih problema

Sedenje na jednom mestu satima bez pokreta ograničava sagorevanje kalorija. Ovo može dovesti do slučajeva kao što su:

Veći rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti
Abnormalni profil lipida u krvi
Hipertenzija
Metabolički sindrom
Bol u leđima
Loše držanje
Problemi sa spavanjem
Mentalne tegobe

Naučna istraživanja

Utvrđeno je da dugotrajno sedenje povećava rizik od smrtnosti od svih uzroka i od kardiovaskularnih bolesti. Studija koja upoređuje različite dužine sedenja pokazala je da ljudi koji provode više od četiri sata sedeći ispred televizije imaju 50% veći rizik od smrtnosti od svih uzroka od onih koji sede manje od dva sata.

Slično tome, druga studija je izvestila da ljudi koji sede više od 23 sata nedeljno imaju 64% veći rizik od smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti od onih koji sede manje od 11 sati nedeljno.

Dokazi takođe pokazuju da produženo sedenje može negativno uticati na mentalno zdravlje i povećati rizik od razvoja demencije i anksioznosti. Australijska studija je otkrila da zaposleni koji sede više od šest sati dnevno imaju veći rizik od razvoja anksioznosti i depresije od onih koji sede manje od tri sata dnevno. Ovaj rizik je veći kod zaposlenih žena.

Istraživači su takođe povezali sedeće ponašanje sa kognitivnim padom. Fizička neaktivnost je povezana sa smanjenom debljinom medijalnog temporalnog režnja kod srednjih i starijih odraslih osoba. Ova oblast mozga je odgovorna za formiranje i skladištenje memorije. Tanji medijalni temporalni režanj može povećati rizik od demencije i Alchajmerove bolesti.