Naučna otkrića: Kako sedentarni način života utiče na nivo holesterola?

by Dijana Škorić | 02.04.2024

Sedentarni način života može različito uticati na ljude u zavisnosti od njihove starosti, prema studiji sprovedenoj na Medicinskom ogranku Univerziteta Teksas u Galvestonu.

Sadržaj članka

Kako sedentarni način života utične na zdravlje?

Produžena fizička neaktivnost može različito uticati na ljude u zavisnosti od njihove starosti, prema studiji sprovedenoj na Medicinskom ogranku Univerziteta Teksas u Galvestonu.

Naučnici su primetili da dugi periodi neaktivnosti mogu imati štetne posledice po zdravlje. Ovi efekti uključuju smanjenu funkciju insulina i gubitak mišićne, koštane mase i snage. Naučnici kažu da rade na boljem razumevanju biologije iza ovih promena i razvijaju ciljane terapije za smanjenje negativnih posledica neaktivnosti.

Kako sedentarni način života utične na zdravlje?

Prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, fizička neaktivnost je jedan od vodećih faktora rizika za nezarazne bolesti i smrt širom sveta. Povećava rizik od raka, srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa za 20-30%. Procenjuje se da bi se četiri do pet miliona smrtnih slučajeva godišnje moglo sprečiti ako bi globalna populacija bila aktivnija.

Šta su estri holesterola?

Nova studija se fokusira na estre holesterola koji regulišu metabolizam lipida, ćelijsku funkciju i opšte zdravlje. Sastoje se od molekula holesterola vezanih za masne kiseline.

Ovi estri skladište i transportuju holesterol po celom telu. Kada ne funkcionišu kako treba, mogu doprineti kardiovaskularnim bolestima i metaboličkim poremećajima.

Važno je istaći razliku između holesterola i estera holesterola koji je drugačiji biohemijski sastojak. Holesterol, neesterifikovani oblik kada se nađe u krvi, biološki je aktivan i može imati citotoksični efekat, dok je estar holesterola sredstvo za transport ovih građevinskih blokova za popravku ćelija u krvnoj plazmi. Holesterol u krvi je vezan za lipoproteine, što štiti citotoksične efekte.

Zdravija ishrana može pomoći imunološkom sistemu, obnovi ćelija

Istraživači su sugerisali da bi promena ili dopuna obroka specifičnim masnim kiselinama mogla da pomeri estre holesterola u zdraviji profil.

Ishrana bogata zdravim mastima promovisala bi ukupnu podršku imunog sistema, popravku ćelija i zarastanje rana. Nekoliko nezdravih masti u ishrani povezano je sa višim nivoima upale, disfunkcije endotela i kardiovaskularnih bolesti.

Namirnice bogate zdravim mastima uključuju:

Masnu ribu
Čia semenke
Tamnu čokoladu
Jaja
Avokado
Lan
Orašaste plodove
Puter od orašastih plodova
Masline i maslinovo ulje
Tofu
Jogurt

Veza između sedentarnog načina života i holesterola

Stručnjaci kažu da su istraživanja u ranoj fazi dala važne početne nalaze i podatke u ovoj oblasti. Ističu da ovo istraživanje koristi veoma napredne tehnike na molekulima holesterola. Još uvek nije jasno da li ovo mogu da povežu sa informacijama koje imaju o holesterolu.

Vremenom bi metabolizam osobe mogao biti pogođen, ali je prerano da se ove informacije koriste u kliničkom okruženju. U ovom trenutku to ne bi promenilo njihove preporuke o unosu masnih kiselina.

Istraživači su koristili visoko specijalizovanu hemijsku opremu za analizu uzoraka plazme iz studija o odmoru u krevetu kod srednjih i starijih odraslih osoba. Otkrili su da se estri holesterola povećavaju u srednjim godinama i smanjuju kod starijih odraslih tokom odmora u krevetu.

Može se pretpostaviti da ako osoba ima period mirovanja u krevetu zbog povrede ili bolesti, veća koncentracija estara holesterola može biti prisutna u krvi, što je potrebno za regeneraciju ćelija. Činjenica da starije osobe imaju nižu koncentraciju ovih estara holesterola tokom perioda spavanja nije iznenađujuća, jer se zna da je oporavak i regeneracija starenjem sporije ide.

Halfpoint / gettyimages.com

Tagovi: