16.09.2026
Ako patite od neobjašnjivog umora, oscilacija u težini ili vam je stalno hladno, možda bi bilo dobro da proverite štitnjaču. Ova mala žlezda u obliku leptira, smeštena na prednjem delu vrata, proizvodi hormone koji regulišu metabolizam, proizvodnju energije i telesnu temperaturu. Osetljivija je na unos hranljivih materija, zdravlje creva, san i stres nego što većina ljudi misli.
Siptomi koji otkrivaju da štitnjača ne radi kako treba
Simptomi povezani sa štitastom žlezdom često se javljaju postepeno i lako se mogu pripisati drugim uzrocima. Među uobičajenim znakovima su:
Umor i manjak energije
Rupe u pamćenju ili povremena „moždana magla“
Povremeni pad raspoloženja
Suva koža i krti nokti
Gubitak kose
Povećana osetljivost na hladnoću
Ukočenost zglobova i mišića
Povremeni zatvor
Jednostavan kućni test za proveru štitnjače
Stanite ispred ogledala, usredsredite se na područje vrata neposredno iznad ključne kosti i ispod Adamove jabučice (tamo gde se nalazi štitasta žlezda), popijte gutljaj vode i posmatrajte ovo područje dok gutate. Tražite izbočinu ili asimetričnu kvržicu koja se pomera kada gutate. Ovo ne zamenjuje lekarski pregled ili ultrazvuk, ali ako primetite nešto neobično, to je dobar razlog da odete na pregled.
Šta utiče na rad štitaste žlezde?
Proizvodnja hormona štitaste žlezde zavisi od specifičnog skupa nutrijenata, a na njen balans mogu uticati stanje imunološkog sistema, zdravlje creva, san i hronični stres. Genetika igra važnu vatru u osetljivosti štitaste žlezde kod svake osobe, a kod nekih ljudi disfunkcija štitaste žlezde ima imunološko poreklo koje lekar može otkriti analizom krvi.
Najvažniji nutrijenti za pravilan rad štitaste žlezde
Selen
Selen je neophodan za enzim koji pretvara T4 (većim delom neaktivni oblik hormona štitaste žlezde) u T3 (aktivni oblik). Bez dovoljno selena, ova transformacija se usporava.
Ako imate problem sa štitnjačom, koristite kvalitetene suplemente, izvore selena, kao što je to Nutrisorb® Selen sa optimalnom apsorpcijom. A, što se hrane tiče, selena najviše ima u brazilskim orasima.
Cink
Cink takođe učestvuje u enzimu koji pretvara T4 u T3 i pomaže hipotalamusu da precizno detektuje nivo cirkulišućih hormona štitaste žlezde. Bez dovoljno cinka, ovaj prenos signala može biti poremećen.Seme bundeve i crveno meso spadaju u najbogatije izvore cinka u ishrani.
Uvek birajte visoko biraspoloživi oblik cinka kao što je to Nutrisorb® Cink i nemojte prekoračiti preporučenu dnevnu dozu, jer hronični višak cinka može sam po sebi da izazove probleme, uključujući nedostatak bakra.
Vitamin D
Neke studije pokazuju da je nizak nivo vitamina D povezan sa markerima ne baš optimalnog zdravlja štitaste žlezde, a vitamin D igra dobro dokumentovanu ulogu u imunološkoj regulaciji koja bi mogla posebno da podrži pravilan rad štitaste žlezde.
Provera nivoa svake godine i uzimanje kvalitetnog suplemenata vitamina D pomoći će vam da sačuvate zdravlje štitnjače.
Gvožđe
Gvožđe je neophodno za proizvodnju hormona štitaste žlezde i konverziju T4 u T3. Najbolje je potvrditi stvarni nedostatak gvožđa laboratorijskim analizama (feritin, serumsko gvožđe, saturacija transferina) umesto da se on pretpostavlja, jer i nedostatak i višak gvožđa mogu predstavljati problem. Gvožđe bisglicinat želudac obično bolje podnosi nego druge oblike gvožđa.
Važno: Gvožđe može ometati apsorpciju lekova za štitastu žlezdu, stoga, ako uzimate ove lekove, izbegavajte suplemente gvožđa najmanje dva sata pre ili nakon toga.
Magnezijum
Magnezijum je kofaktor u nekoliko enzimskih reakcija uključenih u sintezu hormona štitaste žlezde, a neke studije su utvrdile vezu između niskog nivoa magnezijuma i ne baš optimalnog zdravlja štitaste žlezde.
U namirnice bogate magnezijumom spadaju zeleno lisnato povrće, orašasti plodovi, semenke i integralne žitarice.
Balans joda: veoma česta zabluda
Jod je esencijalan za proizvodnju hormona štitaste žlezde, što može navesti na pomisao da bi veći unos joda dodatno poboljšao rad žlezde. Međutim, i preniski i previsoki unos joda može da poremeti rad štitnjače, naročito kod ljudi koji već pate od bolesti štitaste žlezde ili autoimunog tireoiditisa.
Preporučeni dnevni unos za odrasle iznosi 150 mcg dnevno; raste na 220 mcg tokom trudnoće i 290 mcg tokom dojenja. Kako većina ljudi lako može da pokrije ove potrebe kroz uravnoteženu ishranu koja uključuje jodiranu so, morske plodove, mlečne proizvode i jaja, redovna suplementacija je retko potrebna.
Ukoliko su ustanovi da je neophodan povećan unos joda, koristite kvalitetan suplement joda ali dobro pazite na ne prekoračite preporučeni dnevni unos.
Foto: Oksana Shyriaieva / iStock / Getty Images Plus
