ŠTA SAM NAUČILA OD RAKA KOŽE

by | 23.08.2022

Dušica Glišić, doktorand na Biološkom fakultetu u Beogradu, razbija mitove i zablude o nezi kože i savetuje kako da predupredite komplikacije koje mogu da nastanu od njenog nesavesnog i pogrešnog tretmana

 

Sadržaj članka

 

Sadržaj članka

Rak kože mi je dijagnostikovan sa nepunih dvadeset godina. Međutim, promena na koži se pojavila ne­koliko godina pre nego što sam zva­nično dobila dijagnozu. Imala sam se­dam­naest godina kada sam primetila promenu na koži stomaka, tačno ispod grudi. Mislila sam da je to običan mladež, međutim on je vrlo brzo počeo da menja izgled i veličinu. Pored toga, pojavili su se i svrab i curenje. To mi je bio jasan znak da je neophodno da odem kod lekara. Moja greška je što nisam odmah otišla kod dermatologa, već sam pratila zdravstveni protokol i prvo otišla kod izabranog lekara opšte prakse kako bih dobila uput za dermatologa. Lekar opšte prakse je pregledao sporni mladež, rekao da je sve u najboljem redu i da ga ja povre­đujem brushalterom. Moja sledeća greška bila je što dve godine nakon toga nisam otišla kod dermatologa jer sam verovala rečima lekara. Reagovala sam tek kada je mladež počeo da krvari. Tada sam imala devetnaest godina i živela sam i studirala u Beogradu. Dermatolog u Studentskoj polik­li­nici je nakon pregleda utvrdio da se ne radi o mla­dežu već o nepoznatoj promeni koju je neophodno hitno ukloniti. Četiri nedelje nakon uklanjanja mladeža, stigao je pa­tohistološki nalaz sa dijagnozom car­cino­ma basocellulare – priča za Magično bilje Dušica Glišić, doktorand na Biološkom fakultetu u Beogradu.

Kako ste se osećali kada su Vam rekli da imate rak bazalnih ćelija kože?

– U prvi mah nisam razumela šta mi lekar govori. Dok nisam dobila rezultate, verovala sam da je sve u najboljem redu. Mislila sam da se to događa nekim drugim ljudima, da sam previše mlada, da je nemoguće da imam rak kože. Šok je usledio nekoliko dana nakon spoznaje šta rak znači i nosi sa sobom.

Kako je tekao oporavak?

– Uklanjanje promena na koži je prilično jednostavna i brza hirurška procedura, koja se radi u lokalnoj anesteziji. Nakon pet­naes­tak minuta pacijent izlazi iz operacione sale sa dve, tri kopče i slobodan je da ide kući.

Na koji način se danas štitite od potencijalnih rizika?

– Nakon izrečene dijagnoze i kon­statacije hirurga da u svojoj dugogodiš­njoj karijeri nije imao ovako mladog pacijenta sa bazocelularnim kar­cinomom, koji je tipičan rak kože starijih osoba, jedine mere prevencije koje sam dobila su upotreba proizvoda za zaštitu kože od UV zračenja, strogo izbegavanje sunčanja i redovne godišnje kontrole svih mladeža na telu.

Koja je najbolja prevencija?

– Kada je u pitanju bilo koji tip ­ kože, ubedljivo najbolja prevencija su kreme za zaštitu kože od UV zračenja sa visokim zaštitnim faktorom, minimum 30, idealno 50+, popularno nazvane SPF. Neophodno je da SPF krema, osim što pruža UVB zaštitu, pruža i UVA zaštitu. Većina krema tog tipa danas sadrži .jasne oznake na licu i na naličju svojih ambalaža.

Koji su najčešći SPF mitovi?

– Najčešći mit je da su kreme sa UV zaštitom toksične i štetne po ljudsko zdravlje. Zagovornici ove neistine tvrde kako se SPF kreme apsorbuju kroz kožu u naš krvotok i mogu da dovedu do hormonskog disbalansa i pojave kan­cera. Međutim, po dosadašnjim naučnim istraživanjima, niko nikada na planeti Zemlji nije dobio neku bolest ili umro od korišćenja SPF krema. Sledeći mit je da korišćenje SPF krema stvara nedostatak vitamina D. Hroničan ne­dostatak vitamina D se javlja sa jedna­kom učestalošću i kod ljudi koji koriste SPF kreme i kod onih koji ih uopšte ne koriste. Mnogi veruju da su prirodna ulja zaštita od UV zračenja i da su višestruko bolja od farmaceutskih krema koje su, kako kažu, „pune hemije“. Međutim, proizvodi koji se nalaze u našim drogerijama i apotekama su formulisani i višestruko testirani da pružaju zaštitu tačno onoliko koliko je istaknuto na ambalaži proizvoda, dok prirodna ulja i melemi za sunčanje ili ne pružaju nikakav ili veoma nizak stepen zaštite.

Da li može zdravo da se pocrni?

– Kratko i jasno: ne može. Kada koža pocrni, do oštećenja kože je već došlo, a tamnjenjem kože, odnosno sintezom mela­ni­na, naš organizam se štiti od daljih oštećenja. Važno je napomenuti da, nakon što koža pocrni, treba i dalje mazati SPF kreme. Prep­lanuo ten nije odgovarajuća zaštita od me­la­no­ma. Činjenica je da čak i ljudi crne puti mogu oboleti od malignog raka kože.

Kako danas izgleda Vaša dnevna nega kože?

– Iako se bavim podučavanjem kako se neguje koža, što uključuje i recenzije različitih proizvoda za negu kože lica i tela, moja dnevna nega kože je jednostavna. Obuhvata blago a efikasno sredstvo za čišćenje kože lica, kremu za hidrataciju i obaveznu SPF kremu. Po potrebi koristim proizvode na bazi kiselina za eksfolijaciju, kao i derivate vitamina A (retinol/tretinoin). Verujem, kada je nega kože u pitanju, da je više manje i da nekoliko pažljivo odabranih, odgovarajućih proizvoda, pružaju rezultate. Uvek savetujem da se pažljivo i smisleno biraju proizvodi za negu kože.

Na koji način hijaluronska kiselina može da dehidrira kožu lica i kako to izbeći?

– Uko­liko nikada niste koristili proizvode sa hija­lurons­kom kiselinom, primetićete da je ko­ža nakon upotrebe nekog takog proizvoda jed­ri­ja, sjajnija, da su bore manje izražene i da ko­ža ima specifičan staklast izgled. Jednom reč­ju, koža je hidrirana i to je zasluga hijalu­ron­s­ke kiseline. Međutim, ponekad, ukoliko se proiz­vodi sa hijaluronskom kiselinom ne­pra­vil­no koriste, ona može da dehidrira kožu. Ka­da se to dešava? Ukoliko je napolju hladno i vet­rovito, ili pak veoma vruće i suvo, a vi ko­ris­tite samo serum sa hijaluronskom ki­seli­nom, desiće se sledeće – hijaluronska kiselina će početi da izvlači vodu iz površinskih slo­je­va kože jer je nema dovoljno u spoljašnjoj sre­dini. Ovaj problem se lako rešava nano­šenjem bilo kreme za hidriranje, bilo SPF kreme na­kon nanošenja seruma sa hija­lu­ron­skom ki­se­linom, koja će da “zaključa” vlagu. Volela bih da napomenem da ljude ne treba mnogo da brine dehidracija kože usled upotrebe hija­lu­ron­ske kiseline, jer se po svemu sudeći veoma retko dešava.

Koje su najveće zablude kozmetičke industrije?

Istakla bih tri zablude.

–          Područje okolo očiju toliko se razlikuje od ostatka kože lica da vam je preko potrebna dodatna krema. Većini ljudi nije potrebna i koža oko očiju je vrlo slična ostatku kože lica.

–          Potrebne su vam dnevne i noćne kreme za hidraciju. Ukoliko je krema dobra i odgovarajuća, biće takva i ujutru i uveče;

–          Antiejdž kreme se koriste kad napunite trideset, četrdeset godina.  Antiejdž kreme se koriste mnogo, mnogo ranije, zato što je najbolja antiejdž zaštita zapravo SPF krema, koja ne samo što štiti od pojave kancera kože, već služi i kao prevencija protiv bora. Ne postoji na tržištu antiejdž krema koja može da nadmaši efekte dugogodišnje, redovne upotrebe SPF kreme.

 

Sadržaj članka

 

Sadržaj članka

Tagovi:

hijaluronska kiselina melanom Rak kože SPF UVA UVB vitamin D
Povezane vesti