Urea u krvi otkriva u kakvom su stanju bubrezi: Šta je BUN test i koje su normalne vrednosti?
Urea u krvi, odnosno BUN test meri koliko je azota uree u krvi. Pomaže lekaru da utvrdi da li vaši bubrezi rade kako bi trebalo. Abnormalni nivoi mogu ukazivati na zdravstveno stanje, uključujući oštećenje bubrega.
Sadržaj članka
Test azota ureje u krvi (BUN) meri količinu azota ureje u vašoj krvi. Azot uree je otpadni proizvod. Razvija se kada telo razgradi proteine u hrani koju jedete. Formira se u jetri i putuje kroz vašu krv do bubrega, koji ga zatim filtriraju iz krvi. Napušta vaše telo kroz urin (piški).
Urea u krvi: Šta je BUN test?
Nivoi azota uree u vašoj krvi su jedan marker koji omogućava zdravstvenim radnicima da razumeju koliko dobro funkcionišu vaši bubrezi. Mala količina azota uree u krvi je normalna. Ako imate previše azota uree u krvi, vaši bubrezi ga ne filtriraju kako treba. Možda imate stanje koje utiče na zdravlje vaših bubrega.
Lekar može preporučiti da se uradi ovaj test kao deo sveobuhvatnog metaboličkog panela (CMP) ili osnovnog metaboličkog panela (BMP) krvnog testa. Takođe, trebalo bi da se uradi kod osoba kod kojih postoji veći rizik od bolesti bubrega.
Rani stadijumi bolesti bubrega nemaju nikakve simptome, ali sledeći faktori mogu da vas izlože većem riziku:
- Biološka porodična istorija bolesti bubrega
- Dijabetes
- Visok krvni pritisak (hipertenzija)
- Bolesti srca
Ako imate simptome bolesti bubrega u kasnijoj fazi, dobra je ideja da uradite BUN test. Simptomi kasnijeg stadijuma bolesti bubrega mogu uključivati:
- Potreba da mokrite više nego obično
- Penasta mokraća
- Krv u mokraći
- Umor
- Gubitak apetita
- Otok, posebno u rukama, stopalima i gležnjevima
Urea u krvi: Koliki je normalan nivo?
Normalan nivo azota ureje u krvi varira u zavisnosti od starosti i pola. Referentne vrednosti uree:
- Deca do 1 godine: 1,43—6,78 mmol/L
- Deca od 1 do 3 godine: 1,80—6,00 mmol/L
- Deca od 3 do 13 godina: 2,50—6,00 mmol/L
- Deca od 13 do 19 godina: 2,90—7,50 mmol/L
- Odrasli iznad 19 godina: 2,80—8,30 mmol/L
Ako su vaši BUN brojevi veći od početne vrednosti i ako je vaš kreatinin (otpadni proizvod razgradnje mišićnog tkiva) takođe visok, to predstavlja veliki rizik od otkazivanja bubrega.
Naime, visoki nivoi uree mogu sugerisati da vaši bubrezi ne rade kako bi trebalo. Međutim, čak i ako vaši bubrezi rade ispravno, možda imate povišene nivoe BUN iz sledećih razloga:
- Dijeta sa visokim sadržajem proteina
- Dehidracija
- Starenje (dojenčad i deca imaju niže nivoe BUN)
- Određeni lekovi, uključujući karbamazepin, metotreksat i tetraciklin
- Blokada u urinarnom sistemu koja vas sprečava da mokrite
- Stres
- Infarkt
- Gastrointestinalno (GI) krvarenje
Niski nivoi uree nisu uobičajeni. Međutim, možda imate nizak nivo BUN-a iz sledećeg:
- Dijeta sa niskim sadržajem proteina
- Prekomerna hidratacija (previše vode u vašem telu)
- Oboljenje jetre
Kako se pripremiti pre testiranja uree u krvi?
Obavestite svog lekara ako imate poremećaj krvarenja ili uzimate lekove za razređivanje krvi pre BUN testa. Lekar, takođe može preporučiti druge testove krvi pored BUN testa. Drugi testovi krvi mogu zahtevati da postite (ne jedete ili pijete) osam do 12 sati pre testa. Pitajte svog lekara da li treba da postite pre BUN testa ili bilo koje druge vrste krvnog testa.
Test se radi tako što se uzima uzorak krvi koji se analizira. Ako vaš lekar sumnja da imate bolest bubrega, može naručiti dodatne testove, uključujući:
Kreatinin u serumu: Ovaj test traži nakupljanje kreatinina.
Procenjena brzina glomerularne filtracije (eGFR): Ovo je vrednost koji na osnovu količine kreatinina u krvi procenjuje koliko dobro bubrezi čiste krv. Izračunava filtraciju stope prema vašim nivoima proteina, starosti, polu, veličini i rasi.
Kako smanjiti visoke vrednosi uree u krvi?
Kao što smo spomenuli, visoki nivoi uree u krvi ukazuju na otežanu funkciju bubrega. Jedan od najlakših i prirodnih načina da smanjite vioke nivoe uree jeste da promenite svoju ishranu.
Ako nemate bolest bubrega i niste na dijalizi bubrega, trebalo bi da pijete više tečnosti. Muškarcima se savetuje otprilike 13 šoljica (3 litre) tečnosti svaki dan, a ženama otprilike 9 šolja (2,2 litra) tečnosti svaki dan.
Dijeta sa niskim sadržajem proteina takođe može pomoći u smanjenju visokog nivoa BUN. Zdrava hrana sa niskim sadržajem proteina uključuje:
Žitarice: Ovas, pirinač i testenina.
Voće: Jabuke, bobičasto voće i banane.
Povrće: Lisnato povrće, paprika i brokoli.
Zdrave masti: Avokado, orasi i kokosovo ulje.
Ako su vaši BUN nivoi visoki, dobra je ideja da izbegavate ili ograničite hranu bogatu proteinima. Primeri hrane sa visokim sadržajem proteina uključuju:
- Meso: Govedina, piletina, svinjetina i losos
- Mlečni proizvodi: Mleko, sir i jogurt
Većina ljudi treba da konzumira između 40 i 60 g proteina svakog dana. Međutim, možda ćete morati da smanjite potrošnju proteina za čak polovinu ako imate visoke nivoe BUN.
Možda će vas zanimati
Povezane vesti
Intenzivna vežba može zaštititi kognitivno zdravlje kod ljudi sa hipertenzijom
Nova studija ispitala je vezu između snažne fizičke aktivnosti i rizika od oštećenja kognitivnih funkcija kod ljudi sa hipertenzijom. Otrkijte šta ...
Može li konzumirajne čili papričica povećati rizik od gojaznosti? Evo šta kažu stručnjaci
Nekoliko velikih opservacionih studija otkrilo je značajnu povezanost između učestalosti unosa začinjene hrane, odnosno jedenja čili papričica i uk...
Žene koje prate mediteransku ishranu žive duže, otkrivaju naučnici
Velika studija pokazuje da žene koje praktikuju mediteransku dijetu imaju manji rizikza kardiovaskularne bolesti, a takođe i biološke pokretače bol...
Emulgatori u hrani mogu povećati rizik od dijabetesa
Nedavna studija je otkrila vezu između određenih emulgatora aditiva za hranu i rizika od dijabetesa tipa 2. Evo kako emulgatori mogu da utiču na va...
