Nato – japansko tradicionalno jelo za dugovečnost
Nato je tradicionalno japansko jelo od fermentisanog zrna soje. Dragoceni sastojak je enzim natokinaza koja čini čuda za zdravlje. Iako j...
SAVET NUTRICIONISTE: AKO IMATE ARITMIJU JEDITE MAHUNARKE BAR DVA PUTA NEDELJNO
Ivana Mišić, nutricionistkinja i Bahova praktičarka otkriva koje najčešće greške pravimo u ishrani, kako biber utiče na mršavljenje, zašto je cimet poželjno uzimati kod tromboze i kada je neophodno promeniti izbor namirnica ukoliko patimo od urinarnih infekcija
Iako se čini da ljudi više paze na ishranu, da se više informišu o pravilima zdrave ishrane, zdravstveno stanje građana, ipak, pokazuje drugačiju realnost. Svaki peti stanovnik Srbije je gojazan, broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti jedan je od vodećih u Evropi, što ukazuje da samo interesovanje za zdravu ishranu nije dovoljno. Nedostatak vremena, novca i svakodnevni stres neki su od razloga koji doprinose lošijim izborima. Ivanu Mišić, nutricionistkinju i Bahovu praktičarku pitamo koje su najčešće greške koje pravimo?
– Najčešće greške sa kojima se susrećem su preskakanje doručka, kafa umesto doručka, preskakanje glavnih obroka, nedovoljno unošenje tečnosti, noćno prejedanje, samostalno izbacivanje makronutrijenata iz ishrane, nedovoljno povrća i voća, prevelike porcije, nedovoljna fizička aktivnost, nedostatak sna…
Na koji način da se pripremimo za proleće?
– Idealno je vreme da očistimo organizam i da ga ubrzamo. Treba mu dati više sunca, sveže hrane, više tečnosti. Unos svežeg voća i povrća obezbediće nam potrebne vitamine. Konzervirane namirnice menjamo za sveže salate: zelenu salatu, spanać, mlad luk, sremuš… Više kuvanog povrća, razne čorbice, potaži i supe hidriraće vas i olakšati varenje. Treba unositi dovoljno tečnosti kroz biljne čajeve, vodu, sveže ceđene sokove. Jedite manje porcije – prirodno nam je manji apetit u periodu proleća.
Koje kombinacije namirnica treba da izbegavamo u ovo doba godine?
– Treba da izbegavamo tešku, masnu i začinjenu hranu i da smanjimo unos životinjskih proteina i zamenimo ih biljnim izvorima poput mahunarki. Smanjite količinu pržene hrane, ljutih začina, masna crvena mesa.
Koja hrana doprinosi nastanku tromba? Koju hranu koristiti kada tromb već postoji?
– Namirnice kao što su puter, masni sirevi, jaja, masna hrana, velike količine soli, mesne prerađevine mogu usporiti protok krvi i uticati na stvaranje tromba.
Kod pojave tromba, treba izbegavati namirnice bogate vitaminom K jer on podstiče zgrušavanje krvi, smanjiti unos lisnatog zelenog povrća, banana i breskvi. Probiotici, kao što su kefir i jogurt, mogu podstaći apsorpciju vitamina K.
Povećajte unos tečnosti – dehidratacija može uticati na stvaranje tromba. Povećajte unos namirnica koje sadrže salicilate kao što su pomorandže, grožđe, kruške, jagode, borovnice. Cimet deluje kao antikoagulant jer sadrži kumarin, tako da je dobro dodavati ga voćnoj užini.
Da li možete da nam preporučite konkretne recepte koji jačaju imunitet?
– Evo i nekoliko saveta koji ce uticati da ojačate vaš imunitet. Jedite što više neprerađenu hranu. Jedite hranu koja sadrži pre i probiotike, kao što su jogurt i banana koji će podstaći razvoj zdravih bakterija. Krećite se više – vežbanje utiče i na regulaciju stresa. Naspavajte se – sedam do devet sati kvalitetnog sna, idealno bi bilo da legnete pre ponoći.
Primer jednog soka za jačanje imuniteta, koji možete piti svaki dan kao zamenu za užinu.
Sastojci: Pomorandža, jabuka, dve manje cvekle i četvrtina korena đumbira. Sve sastojke stavite u blender, dodati led po želji.
Kako se ishranom boriti protiv ešerihije koli?
– Protiv ešerihije koli najbolje je boriti se prevencijom i pored higijene, voditi računa o ishrani, unosu tečnosti…
Ishrana ima bitnu ulogu kod lečenja ešerihije. Treba izbegavati grickalice, masnu i začinjenu hranu, slatkiše, gazirane sokove, izbegavati kafu i kofeinske napitke.
Obogatiti ishranu biljnim vlaknima, sa više zelenog povrća, citrusa, šargarepe i ostalih namirnica koje sadrže vitamin A i C. Uvrstite jogurt u ishranu, kao i beli luk koji je jak prirodni antibiotik.
Kako treba da se hrane osobe sa aritmijom?
– Ishrana treba da sadrži više manjih obroka i adekvatan unos ugljenih hidrata, masti i proteina. Masti su zaslužne za povećanje holesterola, ali ih nećemo isključiti iz ishrane već ćemo birati masti koje ne povećavaju LDL holesterol: hladno ceđeno maslinovo ulje, orašaste plodove i susamovo ulje. Treba da izbegavamo slatkiše i testa od belog brašna i da ih zamenimo proizvodima od punog zrna žitarice, voćem i povrćem. Izbacite masna, sušena i usoljena mesa iz ishrane, dajte prednost ribi severnih mora, lososu i haringi. Od mlečnih proizvoda birajte one sa manjim procen tom masti. Povećana upotreba soli utiče na povećanje krvnog pritiska tako da treba smanjiti unos soli ili ga zameniti začinskim biljem. Mahunarke dva puta nedeljno uvrstiti u ishranu. Povećajte unos vode i nezaslađenih biljnih čajeva.
Da li biber i cimet mogu da pomognu u gubitku težine?
– Cimet reguliše nivo šećera u krvi, tako što pomaže da se poveća osećaj sitosti, a i smanjuje nivo holesterola. Ne utiče direktno na smanjenje težine, ali ako se konzumira pre obroka smanjuje apetit. Biber takođe utiče na osećaj sitosti tako što remeti signale da smo gladni. Dodavanje bibera ujutru za doručak smanjuje količinu unete hrane u toku dana.
Kako pojačati hormon sreće?
– Konzumiranjem određene hrane možemo stimulisati lučenje hormona koji utiču na naše raspoloženje. Serotonin ishranom ne može dopreti do mozga, pa mozak mora da proizvede svoj. Važno je da hrana sadrži aminokiselinu triptofan, od koje mozak stvara serotonin, a to su ćuretina, mleko (kravlje ili kozije), mladi sir, pekan orah, kikiriki, sojino mleko, seme suncokreta, grašak, pasulj, banane, riba, jaja.
Kada nedovoljno spavamo, proizvodi se manje melatonina. Zob, pirinač, đumbir i banane su dobra hrana za stvaranje melatonina. Dopamin održava naš mozak budnim i aktivnim i doprinosu osećaju zadovoljstva. Da bi naš mozak proizveo dopamin, potrebna mu je amino-kiselina tirozin, koju sadrže sir i drugi mlečni proizvodi, pivo, vino, pasulj, riba, džigerica, čokolada, slanina, šunka, plavi patlidžan, spanać i paradajz.
Povezane vesti
Brokoli klice štite od bolesti creva
Naučne strudije su dokazale da ishrana bogata vlaknima, uključujući brokoli klice može smanjiti rizik od bolesti cveva. Dijeta sa visokim sadrž...
Nedovoljno sna povećava rizik od dijabetesa tipa 2
Studijte koje su rađene na ženama u postmenopauzi otkrile su da nedovoljno sna ne samo da povećava rizik od dijabetesa, nego i kardiovaskularno zdr...
Manuka med: U čemu je tajna njegove lekovitosti?
U ovom članku istražujemo šta je manuka med, koja su njegova svojstva i po čemu se razlikuje od drugih vrsta meda. Med se koristio za leče...
