Osobe koji žive u urbanim sredinama postaju sve manje sposobni da vare vlakna
Naučnici otkrivaju da su ljudi koji žive u urbanim sredinama možda izgubili neke crevne bakterije što im otežava da vare vlakna. Radi se o jednoj posebnoj vrsti bakterije.
Sadržaj članka
Vlakna održavaju creva zdravim, a celuloza je jedna od komponenti dijetetskih vlakana koja se mogu naći u povrću ili proizvodima od celog zrna. Način na koji živimo i jedemo u industrijalizovanim društvima možda je uticao na to kako razlažemo vlakna u crevima, prema novoj evolucionoj analizi.
Bakterija creva pod nazivom Ruminokok, koja pomaže u varenju vlakana, je „retka“ u uzorcima iz mikrobioma ljudi koji žive u urbanizovanim društvima. Izgleda da su ljudi koji žive u urbanizovanim područjima možda su izgubili zdrave crevne mikrobe koji nam pomažu da varimo vlakna, pokazala je nova studija.
Zašto su ljudi manje sposobni da vare vlakna?
Naučnici otkrivaju dokaze da to što ste vegetarijanac može biti zapisano u vašim genima
Tim istraživača sa Univerziteta Ben-Gurion u Negevu (BGU) u Izraelu otkrio je pad bakterija koje razgrađuju celulozu u mikrobiomu ljudskog creva, posebno u industrijalizovanim društvima. Oni su objavili svoj izveštaj u časopisu Science.
Tokom ljudske evolucije, vlakna su oduvek bila glavni oslonac ljudske ishrane. To je takođe glavna komponenta u ishrani naših predaka primata. Vlakna održavaju crevnu floru zdravom.
Specifična bakterija omogućava ljudima da vare vlakna
U svojoj studiji, istraživači su identifikovali bakteriju koja razgrađuje celulozu po imenu Ruminokok koja proizvodi velike i visoko specijalizovane ekstracelularne proteinske komplekse zvane celulozomi za razgradnju celuloze.
Celulozomi su konstruisani od strane bakterija da rastavljaju celulozna vlakna jer ih je teško svariti. Kada se razbiju na kraće, rastvorljive lance, celulozna vlakna mogu da se svare od strane ruminokoka i drugih delova crevnog mikrobioma, prema istraživačima.
Nije lak zadatak razgraditi celulozu, malo bakterija to može da uradi. Celuloza je teško svarljiva jer je nerastvorljiva. Vlakna u crevima su kao stablo drveta u bazenu; pokvase se, ali se ne rastvaraju. U krajnjoj liniji, celulozomi pretvaraju vlakna u šećere koji hrane čitavu zajednicu.
Bakterije koje proizvode celulozom nalaze se u mikrobiomu krava i ovaca, prema istraživačima. Takođe se može naći kod primata.
Sojevi bakterije Ruminokoka
Sojevi Ruminokoka bili su rasprostranjeniji među drevnim ljudskim društvima, zajednicama lovaca-sakupljača i ruralnim stanovništvom, prema analizi istraživača. Ali njihovo prisustvo je mnogo ređe među ljudima koji žive u industrijalizovanim društvima kao što su Danska, Kina, Švedska – verovatno zbog prelaska na ishranu sa manje vlakana.
Ovi mikrobi su veoma rasprostranjeni i rasprostranjeni u primatima i u uzorcima ljudskih creva starim od 1000 do 2000 godina, što sugeriše da su možda bili sastavni deo ljudskog mikrobioma predaka.
Preporuka
Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije preporučuje odraslima da konzumiraju 30 grama vlakana dnevno. Međutim, prosečna potrošnja odrasle osobe je 20 g dnevno.
Da biste povećali unos vlakana, možete zameniti rafinisane žitarice poput belog hleba i testenine za njihove analoge od celog zrna kao što su smeđi pirinač, kinoa i ovas.
Konzumiranje više voća i povrća takođe pomaže, kao i pasulj, sočivo i lebelebija. Orašasti plodovi i semenke su takođe izvori vlakana koja se brzo mogu ugraditi u obroke.
Možda će vas zanimati
Povezane vesti
Šta je toksična doza vitamina i koji su njeni rizični neželjeni efekti?
Mnogi ljudi koriste dijetetske suplemente kako bi bili sigurni da dobijaju ishranu koja im je potrebna za zdrav i energičan život. Međutim, važno ...
Na šta ukazuje nivo AMH i kako to može uticati na trudnoću?
Nivo AMH se koristi kao mera potencijala za plodnost žene, posebno u godinama. Povećani nivo takođe može ukazivati na sindrome kao što je sindrom ...
Upotreba lekova za refluks kiseline povezana je sa većim rizikom od migrene
Osobe koji uzimaju lekove za smanjenje kiseline da bi pomoglistomaku, prema naučnim istraživanjima mogu se suočiti s teškim glavoboljama, odsnono p...
Keto dijeta može pomoći u smanjenju holesterola i toksičnih proteina kod Alchajmerove bolesti
Nova studija je otkrila je da keto dijeta može značajno smanjiti nivo tau proteina u krvi, za koji je utvrđeno da se akumulira u mozgova ljudi sa A...
PROČITAJTE I OVO
