Da li se Alchajmerova bolest može preneti sa čoveka na čoveka?

by Dijana Škorić | 08.02.2024

Nova studija je otkrila da određena stanja mogu da dovedu do toga da se Alchajmerova bolest prenese s jedne osobe na drugu. Saznajte o čemu se radi.

Sadržaj članka

Može li se Alchajmerova bolest preneti sa čoveka na čoveka?

Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature, određene medicinske situacije mogu dovesti do prenošenja Alchajmerove bolesti sa jednog čoveka na drugog. Prema naučnim studijama, to se javlja kod ljudi koji su primili ljudski hormon rasta iz hipofize preminulih donatora.

Naučnici su zaključulu da je rizik razvoja Alchajmerove bolesti verovatan jer su hormoni kontaminirani.

Može li se Alchajmerova bolest preneti sa čoveka na čoveka?

“Međutim, da ne bi bilo zabune, Alchajmerova bolest se ne prenosi u smislu virusne ili bakterijske infekcije. Tek kada su ljudi slučajno inokulisani, u suštini, ljudskim tkivom ili ekstraktima ljudskog tkiva koji sadrže ovo seme, što je srećom veoma retka i neobična okolnost”, rekao je profesor Džon Koling, koautor studije i direktor MRC Prion.

Nova naučna otkrića

Studija naglašava da je između 1959. i 1985. nekoliko pacijenata u Velikoj Britaniji primilo ljudski hormon rasta ekstrahovan iz hipofize leševa. Međutim, 1985. godine ova praksa je zabranjena nakon što su neki pacijenti kasnije umrli od Creutzfeldt-Jakobove bolesti (CJD).

Utvrđeno je da neki od pacijenata imaju amiloid-beta u mozgu, karakteristiku za Alchajmerovu bolest. „Ranije smo prijavili ljudski prenos amiloidne beta patologije i cerebralne amiloidne angiopatije kod relativno mladih odraslih osoba koje su umrle od jatrogene Creutzfeldt-Jakobove bolesti (CJD) nakon tretmana u detinjstvu hormonom rasta hipofize (c-hGH) iz leševa koji je kontaminiran sa oba CJD i amiloid beta semena”, izjavili su istraživači.

Ovo je povećalo mogućnost da primaoci c-hGH koji nisu umrli od iCJD-a mogu na kraju razviti Alchajmerovu bolest.

Šta je Alchajmerova bolest?

Alchajmerova bolest je progresivni neurodegenerativni poremećaj koji prvenstveno utiče na pamćenje i kognitivne funkcije. To je najčešći uzrok demencije, koju karakteriše nakupljanje abnormalnih proteinskih naslaga u mozgu, što dovodi do stvaranja plakova.

Kako bolest napreduje, pojedinci doživljavaju gubitak pamćenja, oštećeno razmišljanje i poteškoće u svakodnevnim zadacima. Alchajmerova bolest postepeno ometa sposobnost obavljanja rutinskih aktivnosti, utičući na nezavisnost i kvalitet života. Dok je tačan uzrok nepoznat, genetski faktori i faktori životne sredine doprinose njegovom razvoju. Trenutno ne postoji lek za Alchajmerovu bolest.

Koji su ključni simptomi Alchajmerove bolesti?

Rani znaci Alchajmerove bolesti uključuju gubitak pamćenja koji utiče na svakodnevni život, izazove u planiranju ili rešavanju problema, poteškoće u ispunjavanju poznatih zadataka, konfuziju sa vremenom ili mestom, probleme sa razumevanjem vizuelnih slika i nove probleme sa rečima u govoru ili pisanju.

Promene ličnosti i raspoloženja, povlačenje iz društvenih aktivnosti i loše rasuđivanje su takođe pokazatelji. Iako ovi simptomi mogu varirati, uporni i pogoršavajući kognitivni pad bi trebalo da podstakne medicinsku procenu za ranu dijagnozu i intervenciju. Rano otkrivanje omogućava bolje upravljanje simptomima i planiranje za budućnost.

Koji su faktori rizika?

Faktori rizika za Alchajmerovu bolest uključuju godine starosti, sa povećanom verovatnoćom nakon 65 godina, kao i:

Porodična istorija i genetika.
Prisustvo varijante gena APOE-e4.
Istorija povreda glave.
Kardiovaskularni faktori poput visokog krvnog pritiska i visokog holesterola.
Dijabetes.
Nedostatak fizičke aktivnosti.
Loša ishrana.
Pušenje.

Iako su neki faktori rizika van kontrole, usvajanje zdravog načina života potencijalno može ublažiti određene rizike. Redovno vežbanje, uravnotežena ishrana, mentalna stimulacija i održavanje kardiovaskularnog zdravlja doprinose opštem blagostanju i mogu smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti.

Da li moguće sprečiti nastanak Alchajmerove bolesti?

Iako ne postoji garantovana prevencija, usvajanje zdravog načina života može smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti. Ostanite fizički aktivni uz redovnu vežbu, pratite uravnoteženu ishranu bogatu voćem, povrćem i omega-3 masnim kiselinama.

Održavajte kardiovaskularno zdravlje kroz kontrolu krvnog pritiska i holesterola, bavite se mentalno stimulativnim aktivnostima, dajte prioritet dovoljno sna i negujte društvene veze. Izbegavajte pušenje i ograničite unos alkohola.

Upravljanje hroničnim stanjima poput dijabetesa je ključno. Redovni pregledi mentalnog i fizičkog zdravlja mogu pomoći ranom otkrivanju i intervenciji. Ovi izbori načina života zajedno promovišu opšte blagostanje i doprinose manjem riziku od razvoja Alchajmerove bolesti.

LightFieldStudios / gettyimages.com

Tagovi: