Kompjuterski miš može biti opasan: Šta je sindrom karpalnog tunela?

Sindrom karpalnog tunela je sve učestalija pojava u modrenom načinu života  i može imati neprijatne simptome. Jedan od glavnih uzroka je rad za kompjuterom ili preciznije –  miš.

Tehnološki napredak se kreće brže nego što mu se naše telo može prilagoditi. Svet moderne tehnologije rađa savremene bolesti. Jedan od njih je sindrom karpalnog tunela. Sve više ljudi se žali na ove simptome.

Pogađa ljude svih uzrasta. Međutim, postoje neki uobičajeni obrasci koji mogu izazvati bolest. Naime, ovaj sindrom karpalnog tunela može nastati usled pritiska na srednji nerv. Tome mogu doprineti i anatomija zgloba i ponavljani pokreti ruku. Hajde da pogledamo šta treba uzeti u obzir da bismo ublažili simptome i oslobodili se opsesivne nelagodnosti.

Šta je sindrom karpalnog tunela?

Sindrom karpalnog tunela je neurološka bolest u kojoj je nerv stegnut – stisnut je mišićima, kostima i tetivama. Na kraju krajeva, to dovodi do nelagodnosti u ruci. Trenutno od ove patologije najčešće pate programeri, vozači, muzičari i predstavnici profesija kojima je potrebna fina motorika ruku za rad. Procenjuje se da oko 2-3% ljudi u radnom dobu pati od sindroma karpalnog tunela

Većina slučajeva ove bolesti odnosi se na patologiju zgloba. Donji ekstremiteti su zahvaćeni mnogo ređe. Patologije koje utiču na ruke podeljene su na patologije srednjeg, ulnarnog i radijalnog nerva.

Koji su simptomi sindroma karpalnog tunela?

Simptomi sindroma karpalnog tunela počinju postepeno. Najčešći simptomi uključuju sledeće:

Peckanje i utrnulost

Ako osetite bilo šta od ovih stvari, poput peckanja u trenjenja u ruci ili zglobu, to bi mogao biti jedan od prvih znakova sindroma karpalnog tunela. Obično su palac i kažiprst, srednji prst i prstenjak prvi pogođeni. Prilično retko – mali prst. Možda ćete osetiti peckanje u ovim prstima, slično strujnom udaru.

Osećaj se često može širiti iz zgloba po celoj ruci. Simptomi se mogu javiti kada držite volan automobila, telefona ili knjige, a neprijatni simptomi vas mogu probuditi iz sna.

Slabost

Često ljudi koji pate od sindroma karpalnog tunela osećaju slabost u ruci i mogu čak da promaše predmete iz nje. Ovo je prvenstveno zbog utrnulosti šake i slabosti mišića štipanja palca, jer ih takođe kontroliše srednji nerv.

Faktori rizika

Ne postoji jedinstven uzrok sindroma karpalnog tunela. Najverovatnije, kombinacija različitih faktora rizika dovodi do razvoja ovog stanja.

Među ovim faktorima, jedan od najvažnijih je anatomski. Šanse za dobijanje sindroma karpalnog tunela značajno se povećavaju ako imate prelom ili dislokaciju ručnog zgloba, što deformiše male kosti i takođe može da izvrši pritisak na srednji nerv i promeni prostor u karpalnom tunelu.

Rizici od sindroma takođe zavise od pola. Ispostavlja se da žene mnogo češće pate od ove bolesti nego muškarci zbog činjenice da je područje karpalnog tunela kod žena relativno manje.

Faktori organizacije radnog mesta takođe mogu uticati na verovatnoću pojave sindroma karpalnog tunela. Rad sa vibrirajućim alatima ili na montažnim linijama često zahteva produženo i ponovljeno savijanje zgloba, što može pogoršati postojeća oštećenja nerava ili čak izazvati nova, posebno ako se radi u hladnim uslovima.

Još uvek postoji debata među istraživačima o tome da li korišćenje tastature može da izazove sindrom karpalnog tunela, a većina naučnika se slaže da korišćenje kompjuterskog miša može biti problem. Međutim, nema dovoljno doslednih, visokokvalitetnih dokaza koji bi sugerisali da je upotreba računara još jedan faktor rizika.

Drugi faktor rizika su inflamatorna stanja. Na primer, reumatoidni artritis i druge inflamatorne bolesti muskuloskeletnog sistema mogu uticati na tetive i pritisku na nerv.

Opcije lečenja

Naravno, sindrom karpalnog tunela se može lečiti, ali se pre svega može sprečiti njegova pojava. Iako ne postoje dokazane strategije za prevenciju ovog stanja, možete minimizirati stres na rukama i zglobovima na nekoliko metoda.

Konkretno, ako vaš posao uključuje tastaturu ili kasu, pritiskajte nežno tastere -koristeći što je manje moguće sile.

Ne zaboravite da pravite kratke, ali česte pauze tokom rada. Pokušajte da povremeno radite pokrete za svoje ruke: savijte i ispravite prste i zglobove, istegnite ruke i, ako je moguće, naizmenično menjajte zadatak.

Kada kucate, pokušajte da držite tastaturu i laktove u ravnini kako vam zglobovi ne bi spustili ili se previše podigli.

Jednako je važno da vam ruke budu tople, jer se pri radu u hladnom okruženju povećavaju šanse za bol i ukočenost u rukama.

Tok lečenja

Nakon dijagnoze, glavni pravac u lečenju sindroma karpalnog tunela je sprečavanje daljeg napredovanja patologije. Lečenje sindroma karpalnog tunela neće biti efikasno bez upotrebe preventivnih mera. Zbog toga je pri prvim simptomima bolesti bolje imobilizirati zglob kako bi se sprečilo dalje povređivanje nerva.

Lečenje može da obuhvati ove stavke:

• Kompresije i injekcije lekova u kanal za ublažavanje lokalne upale.
• Fizioterapija.
• Lečenje sindroma karpalnog tunela lekovima.
• Masti ili gelovi koji imaju antiinflamatorno, analgetičko, antieksudativno, imunokorektivno i reparativno dejstvo.

Ako simptomi sindroma karpalnog tunela ometaju vašu aktivnost i obrasce spavanja, trebalo bi da posetite lekara jer bez odgovarajućeg lečenja ovo stanje može izazvati trajno oštećenje vaših nerava i mišića.

simarik / gettyimages.com