21.11.2024
Iako ne možete da sprečite lupus, možete pokušati sa intervencijama koje usporavaju napredovanje bolesti i smanjuju učestalost lupusa. Ako ste već dobili dijagnozu, ovi saveti mogu da vam pomognu.
Ako imate simptome koji su u skladu sa lupusom, ali još uvek niste ispunili kriterijume za formalnu dijagnozu lupusa, postoje i neke stvari koje možete učiniti da usporite napredovanje vašeg stanja.
Ako ste već dobili dijagnozu lupusa, smanjenje izloženosti toksinima iz životne sredine, dobro izbalansirana ishrana i upravljanje stresom mogu smanjiti rizik od lupusa i poboljšati ukupne simptome.
Šta je lupus?
Lupus je hronična (dugotrajna) autoimuna bolest koja pogađa kožu, pluća, bubrege, zglobove, mišiće i srce. Kao i druga autoimuna stanja, direktni uzrok lupusa je nepoznat i stanje se ne može sprečiti.
Tačan osnovni uzrok lupusa nije poznat. Evo šta stručnjaci znaju: kada razvijete lupus, vaš imuni sistem greškom napada ćelije u vašem telu. Uz to, svako može dobiti lupus.
Prvi kriterijum za dijagnozu lupusa je pozitivan rezultat testa na antinuklearna antitela (ANA). Nakon toga, osoba koja se testira na lupus mora ispuniti najmanje 4 od 11 kriterijuma da bi dobila tačnu dijagnozu lupusa. Međutim, kriterijumi klasifikacije EULAR/ACR nisu savršeni.
Lupus: Kako smanjiti rizik i eventualne simptome?
Za osobe kojima je već postavljena dijagnoza za lupus, postoji nekoliko preventivnih mera koje možete preduzeti da biste smanjili učestalost pojave rasplamsavanja i težinu simptoma.
Faktori životne sredine
Određeni faktori životne sredine mogu uticati na rizik od razvoja lupusa. Istraživanja su pokazala da je lupus povezan sa:
- Korišćenje ili izlaganje ultraljubičastom (UV) svetlu
- Sadašnja ili prošla istorija pušenja cigareta
- Izloženost silicijum prašini—često se nalazi u prahu za čišćenje, zemljištu, grnčarskim materijalima i cementu
Da biste smanjili okidače životne sredine, možete razmotriti:
Zaštita kože: Ograničite izlaganje suncu i UV svetlu. Tražite zasjenjena područja kada ste na otvorenom, nosite odeću za zaštitu od sunca (kao što su košulje sa dugim rukavima, naočare za sunce i šeširi sa širokim obodom) i nosite kremu za sunčanje koja blokira UV-A i UV-B sa zaštitnim faktorom (SPF) većim od 55, a halogene sijalice takođe mogu emitovati nešto UV svetlosti. Zamenite ove sijalice sa LED ili sa žarnom niti.
Prestanak pušenja: Pušenje može izazvati napade lupusa. Ako pušite cigarete, pokušajte da prestanete da pušite ili razgovarajte sa svojim lekarom o načinima da smanjite unos duvana.
Ograničavanje izloženosti toksinima: Potražite proizvode za domaćinstvo koji ne sadrže silicijum prašinu. Ako ste u blizini ljudi koji puše, pasivno pušenje takođe može izazvati buktinju. Dajte sve od sebe da pronađete okruženja koja ograničavaju vašu izloženost pasivnom pušenju ili zatražite od svojih prijatelja i porodice da ne puše u vašem domu ili automobilu.
Ishrana za lupus
Studije pokazuju da neki faktori ishrane i dijete mogu igrati ulogu u razvoju lupusa. Neki stručnjaci sugerišu da konzumiranje hrane poput masne ribe, maslinovog ulja i kuvanog povrća može ublažiti simptome hroničnih stanja poput lupusa.
Pokazalo se da kafa smanjuje aktivnost bolesti kod lupusa i čak smanjuje nivoe citokina (proteina u imunološkom sistemu koji su važni za ćelijsku signalizaciju).
Ne postoji posebna dijeta koju bi ljudi sa lupusom trebali jesti. Međutim, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) objašnjavaju da je važno održavati dobro izbalansiranu ishranu koja se sastoji od voća, povrća i celih žitarica. Takođe može biti od pomoći da jedete umerene količine nemasnih proteina kao što su pasulj, riba i piletina.
Upravljanje stresom i briga o sebi
Emocionalni stres može izazvati izbijanje raznih hroničnih stanja, uključujući lupus. Imati hronično stanje može povećati rizik od razvoja anksioznosti i depresije, što može pogoršati simptome i kao rezultat toga povećati napade. Ovo su neke od tehnika:
Dajte prioritet opuštanju: Pravite pauze tokom dana da biste sprečili fizičku iscrpljenost, isprobajte tehnike dubokog disanja, unesite anksiozne misli i brige u dnevnik, vežbajte jogu ili meditaciju i odvojite vreme za hobije u kojima uživate.
Uspostavite zdrave navike: Izgradnja rutine može vam pomoći da smanjite stres. Pokušajte da napravite raspored za svoj dan, isplanirajte obroke sa voljenom osobom, pronađite vežbu ili aktivnost koju možete da radite 30 minuta dnevno i imajte za cilj da dobijete kvalitetan san svake noći.
Pronađite podršku: Život sa hroničnim stanjem može biti stresan i ponekad može biti teško razgovarati o tome. Ali, važno je da blisku grupu voljenih osoba obaveštavate o vašem stanju i da im kažete kako mogu da vas podrže.
Takođe je dobra ideja da ostanete u kontaktu sa svojim zdravstvenim radnicima kako biste pratili vaše stanje i izvršili bilo kakve promene u vašem planu lečenja ako je potrebno. Vaš lekar vam takođe može pomoći da pronađete stručnjaka za mentalno zdravlje ili grupu za podršku lupusu ako mislite da je to od koristi za vas.
Panuwat Dangsungnoen / gettyimages.com
