POST NIJE UVEK LEKOVIT
Tijana Mladenović, nutricionista i sertifikovani specijalista za naprednu sportsku ishranu savetuje zašto je dobro da jedete kiseli kupus, pasulj i...
Iz gradova smo otišli na selo. Nije nam odgovarala klima, gužva, buka, manjak zdravog vazduha. Smatrali smo da činimo sebi dobro i da je to pravi potez u našim životima, između ostalog i da bi se bavili pčelarstvom. Bila bi velika šteta ne nastaviti tradiciju porodice – počinje priču o pčelarenju, Miloš Jevtić koji je napustio posao defektologa u Beogradu i vratio se u rodno selo Lukovicu kraj Svilajnca. Ubrzo mu se, nakon što je završila Geografski fakultet u Novom Sadu, pridružila i verenica Teodora. Mladi par je odlučio da nastavi porodičnu tradiciju postajući tako sedma generacije pčelara porodice Jevtić.
Kada su preci porodice Jevtić počeli da se bave pčelarstvom, oni sami ne znaju. U porodici se prenosilo usmeno predanje da se ne pamte vremena bez bar jedne košnice u dvorištu. Ono što jeste poznato i zapisano, to je da je čuvena Margita, Miloševa askurđela, imala preko trista vrškara (vrsta tadašnje košnice od pruća), ali da niko nikada nije znao tačan broj. Priču prati i anegdota. Pošto je imala toliko vrškara i pošto nisu bile poređane po nekom redu, Margita je davala na poklon jednu vrškaru svakom ko uspe da izbroji njihov tačan broj. Samo je jedan čovek iz obližnjeg sela uspeo da ih izbroji tako što je u svaku vrškaru uboo drvce, kasnije ih pokupio i izbrojao.
Pročitajte više u dodatku Lekoviti med u časopisu Magično bilje