Prirodni digestivni enzimi za bolje varenje

Banana i ananas su dobri digestivni enzimi koji mogu poboljšati varenje. Saznajte koja hrana takođe može da pomogne. 

„Vi ste ono što jedete“, nikada nije bila važnija izjava, s obzirom na najnovije zanimalnje nauke za varenje. Zdrava creva mogu poboljšati raspoloženje, energizirati metabolizam i podržati snažan imuni sistem.

Kako deluju digestivni enzimi?

Da biste razgradili hranu u hranljive materije koje telo može da iskoristi potrebna vam je dovoljna količina digestivnih enzima. Telo prirodno proizvodi digestivne enzime. Međutim, loša ishrana, određena hronična stanja, stres ili starost može da smanji količinu enzima.

U tom slučaju telo ne može da dobro preradi hranu, a to dovodi do nadimanja, gasova, zatvora ili dijareje, kao i do deficita vitamina i minerala. Nasuprot tome, dovoljno zaliha digestivnih enzima čini da se osećate živahno – i sprečava zdravstvene probleme.

Sva hrana se sastoji od različitih makromolekula: ugljenih hidrata, proteina i masti (lipida). Telo koristi razne vrste enzima u različite svrhe; digestivni enzimi posebno rade na razgradnji hrane koju jedete. Na primer, lipaze katalizuju razgradnju lipida, dok proteaze katalizuju razgradnju proteina. Saharaza razlaže saharozu (tabela šećer) u glukozu i galaktozu itd.

Osim što pomažu u procesu varenja, neki enzimi pružaju dodatne zdravstvene prednosti. Kada digestivni enzim razbije molekul, on može sprečiti oksidativno oštećenje, smanjiti nadimanje, obuzdati refluks kiseline i optimizovati ishranu.

Digestivni enzimi u namirnicama

Osim digestivnih enzima koje proizvodi telo, možete ih pronaći u određenim namirnicama, posebno u sirovom voću, povrću i medu. Ako jedete sirovi ananas, dobićete zdravu količinu bromelaina, proteaze koja pomaže u razgradnji proteina. Ako jedete sirovu papaju, ona sadrži papain, još jednu proteazu sa mnogim zdravstvenim prednostima. Konzerviranje i kuvanje uklanjaju ove prirodne enzime iz voća. Brojne namirnice su sjajni, prirodni izvori enzima, a neke od najboljih opcija uključuju:

Hrana s limunskom kiselinom: Bobičasto voće, agrumi poput limuna i limete, paradajz, kajenska paprika i čičoka. Potom vino (zbog fermentacije) i hleb od kiselog testa sadrže limunsku kiselinu. Ova kiselina pokreće proizvodnju pljuvačke, što zauzvrat povećava količinu digestivnih enzima.

Ananas: Ovo ukusno voće sadrži bromelain, popularni digestivni enzim sa mnogim poznatim zdravstvenim prednostima, uključujući suzbijanje refluksa kiseline i ublažavanje zatvora i dijareje.

Papaja: Sadrži papain koji može smanjiti oticanje i žgaravicu.

Banana: Ima visok nivo kalijuma, a takođe pomaže u varenju složenih ugljenih hidrata sa maltazom i amilazom koje sadrži.

Sirovi med: Sadrži nekoliko digestivnih enzima, uključujući katalazu, invertazu i glukoza oksidazu. Birajte sirovi med, jer njegova obrada uklanja prirodne žive enzime.

Avokado: Ovo voće bogato omega-3 masnim kiselinama sadrži lipazu, koja razbija masne kiseline i druge masti u telu.

Digestivni enzimi mogu da interaguju sa nekim lekovima. Tripsin i bromelain, na primer, mogu imati umerenu interakciju sa antibioticima amoksicilinom i oksitetraciklinom, respektivno. Bromelain takođe može da interaguje sa antikoagulansima i antiagregacionim lekovima. Ako imate poremećaj varenja kao što je IBS ili SIBO – prekomerni rast bakterija u tankom crevu, proverite kod svog lekara pre upotrebe dodatnih digestivnih enzima.

Kako da prirodno povećate enzime?

Žvakanje je početna akcija koja pokreće proizvodnju digestivnog soka. Što više žvaćete, proizvodite više digestivnih enzima. Vaše telo je pametno i u zavisnosti od toga šta jedete, proizvodi specifične potrebne enzime. Na primer, zrno raži ima više proteina od drugih žitarica, tako da vaše telo oslobađa više proteaza dok žvaćete. Sa drugim žitaricama, proizvodićete više enzima koji rastvaraju ugljene hidrate. Žvakaća guma takođe povećava proizvodnju želudačne kiseline.

Staras / gettyimages.com