13.11.2024
Mangan je važan mineral u tragovima potreban za mnoge vitalne funkcije, uključujući apsorpciju hranljivih materija, formiranju vezivnog tkiva i kostiju, sintezu polnih hormona i neurotransmitera.
Mangan blisko sarađuje sa drugim mineralima, uključujući gvožđe. Obezbeđuje normalan rast i razvoj, takođe ima važnu ulogu u sintezi hranljivih materija kao što su holesterol, ugljeni hidrati i proteini.
Mangan: Saznajte sve o njegovim brojnim prednostima
Telu su potrebne vrlo male količine mangana da bi služio svojim funkcijama. Koncentrisan u mitohondrijama ćelija, mangan se nalazi u ćelijama kostiju, jetre, pankreasa i bubrega. Kofaktor mnogih enzima, mangan je aktivan u metabolizmu aminokiselina, holesterola, glukoze i ugljenih hidrata.
Potrebe za manganom se obično zadovoljavaju ishranom. Naći ćete mangan u hrani, uključujući klice, mahunarke, pasulj, određenim orašastim plodovima i semenkama. U izvesnoj meri se takođe nalazi u voću i povrću, iako se cela zrna obično smatraju najboljim prirodnim izvorom. Gde god da se nađe, obično je prisutno i gvožđe (koje pomaže u stvaranju hemoglobina i prenosi kiseonik kroz telo). Evo nekih od načina na koje mangan pomaže u održavanju opšteg zdravlja:
Mangan podržava zdravlje kostiju i pomaže u prevenciji osteoporoze
Mangan, u kombinaciji sa drugim mineralima, uključujući kalcijum, cink i bakar, pomaže u održavanju zdravlja kostiju i smanjuje gubitak koštane mase, posebno kod starijih žena / žena u postmenopauzi koje su podložnije prelomima kostiju i slabim kostima.
Ovaj mineral pomaže u formiranju regulatornih hormona kostiju i enzima uključenih u metabolizam kostiju. Takođe balansira nivoe kalcijuma – pomaže u borbi protiv nedostatka kalcijuma – i fosfora, koji svi zajedno rade na promovisanju zdravlja skeleta.
Dobar je u prevenciji artritisa i osteoartritisa
Mangan, zajedno sa suplementima koji sadrže glukozamin hidrohlorid ili hondroitin sulfat, je jedan od preporučenih prirodnih tretmana za artritis. Redovno jedenje hrane bogate manganom, uz moguće uzimanje suplemenata, može pomoći u smanjenju upale u zglobovima i tkivu, omogućavajući obolelima od artritisa da se osećaju ugodnije.
Potreban je za funkciju antioksidanasa i enzima
Za šta je ovaj mineral najkorisniji kada je u pitanju prevencija bolesti? To je ključna komponenta antioksidativnog enzima koji se zove superoksid dismutaza (SOD), koji pomaže u borbi protiv slobodnih radikala. To je takođe kofaktor koji se koristi za proizvodnju važnih enzima, uključujući arginazu i glutamin sintetazu.
Oni deluju kao antioksidansi u telu, pomažući u borbi protiv oštećenja slobodnih radikala i nižeg nivoa oksidativnog stresa i upale, što sve može dovesti do problema kao što su bolesti srca ili rak. U stvari, superoksid dismutaza se ponekad naziva „primarni“ ili „glavni antioksidant“ jer je posebno moćna u smanjenju upale, bolova i telesnog stresa.
Jača kognitivne funkcije
Procenat zaliha mangana u telu postoji u sinaptičkim vezikulama u mozgu, tako da je usko vezan za elektrofiziološku aktivnost neurona mozga koji kontrolišu kognitivne funkcije. Ovaj mineral se oslobađa u sinaptički rascep mozga i utiče na sinaptičku neurotransmisiju. Dakle, nedostatak mangana može učiniti ljude sklonijim mentalnim bolestima, promenama raspoloženja, teškoćama u učenju, pa čak i epilepsiji.
Na primer, određene kliničke studije sugerišu da ljudi koji imaju poremećaje napada imaju niži nivo mangana u krvi. Istovremeno, prekomerno izlaganje ovom mineralu takođe može izazvati neurološke disfunkcije, tako da je važno uspostaviti ravnotežu.
Bori se protiv dijabetesa
Ovaj esencijalni nutrijent je potreban za proizvodnju digestivnih enzima odgovornih za proces koji se zove glukoneogeneza. Glukoneogeneza uključuje pretvaranje proteinskih aminokiselina u šećer i ravnotežu šećera u krvotoku.
Prirodni izvori mangana
Mangan ćete naći u hrani koja sadrži minerale u tragovima, kao što su cela zrna, orasi, semenke, spanaća i krompira. Ovo su neki od primera namnirnica koje su bogate manganom:
- Raž — 1 kuvana šolja sadrži 4,3 miligrama (187 procenata dnevne vrednosti)
- Smeđi pirinač — 1 kuvana šolja sadrži 2 miligrama (87 procenata dnevne vrednosti)
- Lešnici – 1 unca sadrži 1,7 miligrama (74 procenta dnevne vrednosti)
- Leblebija – 1 kuvana šolja sadrži 1,7 miligrama (74 procenta dnevne vrednosti)
- Ovas — 1 kuvana šolja sadrži 1,4 miligrama (61 procenat dnevne vrednosti)
- Kinoa — 1 kuvana šolja sadrži 1,2 miligrama (52 procenta dnevne vrednosti)
- Beli pasulj — 1 kuvana šolja sadrži 1,1 miligrama (48 procenata dnevne vrednosti)
- Crni pasulj — 1 kuvana šolja sadrži 0,8 miligrama (35 procenata dnevne vrednosti)
Victor_69 / gettyimages.com