Sve o bolestima srca: Naučnici razotkrivaju mnoge zablude koje su vezane za kardiovaskularno zdravlje

by | 06.12.2023
Sve o bolestima srca: Naučnici razotkrivaju mnoge zablude

U ovom teksu otkrivamo sve što niste znali o bolestima srca. Fokusiraćemo se na razne medicinske mitove i proveriti da li su istiniti. Između ostalog, pozabavićemo se temama kao što su pušenje, vežbanje, suplementi i statini. 

Sadržaj članka

U globalu, srčana oboljenja su broj jedan uzrok smrti. Odgovoran je za 17,9 miliona smrti  svake godine.

Sve o bolestima srca: Mitovi i istine

U ovom tekstu pokušaćemo da vam razjasnimo neke osnovne stvari u vezi s kradiovaskularnim obloljenjima:

Članak se nastavlja posle reklama

Sve o bolestima srca: Mladi ljudi ne moraju da brinu o srčanim oboljenjima

Ovo je mit. Činjenica je da je veća verovatnoća da će srčane bolesti pogoditi osobe starije od 65 godina, ali 4–10% srčanih udara se javlja kod ljudi mlađih od 45 godina, uglavnom kod muškaraca. Način života igra veiku ulogu u zdravlju srca.

Jedna studija koja je istraživala smrtnost od srčanih bolesti u različitim starosnim grupama u  otkrila je da je od 2010. do 2015. godine bilo preko 50% smrtnosti od srčanih bolesti u jednom okrugu. Radilo se o osobama starosti od 35 do 64 godine.

Članak se nastavlja posle reklama

Ljudi treba da izbegavaju vežbanje ako imaju srčane bolesti

Ovo je mit. Vežbanje pomaže u jačanju srčanog mišića i poboljšanju protoka krvi oko tela. U avgustu 2020. Evropsko kardiološko društvo objavilo je smernice o vežbanju kod pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima. Šansa da vežbanje izazove srčani zastoj ili srčani udar je izuzetno mala. Međutim, osobe koje su potpuno neaktivne, kao i one sa uznapredovalom srčanom bolešću treba da se konsultuju sa svojim lekarom pre nego što se bave sportom.

Članak se nastavlja posle reklama

Uzimam lekove za snižavanje holesterola – mogu da jedem šta god želim

I ovo je mit. Neki lekovi, kao što su statini, smanjuju nivo holesterola u krvi. Međutim, to ne znači da osoba koja uzima statine može da jede šta poželi. Ukratko, statini mogu samo da prevaziđu štetne efekte loše ishrane, ali loša ishrana će povećati rizik od drugih nezavisnih faktora rizika za srčana oboljenja, kao što su gojaznost, hipertenzija i dijabetes.

Srčana bolest je prisutna u mojoj porodici, tako da ne mogu ništa učiniti da je sprečim

Još jedan mit. Ako su članovi bliske porodice iskusili srčane bolesti, to bi moglo značiti da imate povećan rizik. Međutim, postoji niz načina da se smanji rizik, čak i za osobe sa genetskom predispozicijom. To uključuje zdravu ishranu, prestanak pušenja, kontrolu krvnog pritiska i redovno vežbanje.

Vitamini mogu sprečiti bolesti srca

Ne postoje prečice kada je ishrana u pitanju – suplementi nisu zamena za zdravu hranu. Zdravstveni radnik vam može propisati vitaminske ili mineralne dodatke iz drugih razloga, ali ne preporučujemo ljudima da uzimaju isključivo multivitamine kako bi sprečili bolesti srca i cirkulacije.

Pušim godinama, sada nema smisla prestati

Ovo je mit. Pušenje duvana je glavni uzrok bolesti srca. Čim osoba prestane da puši, počinju zdravstvene beneficije. Nacionalni institut za starenje navodi da nije važno koliko imate godina ili koliko dugo pušite, prestanak pušenja u bilo kom trenutku poboljšava vaše zdravlje. Kada prestanete, verovatno ćete dodati godine svom životu, lakše disati, imati više energije i uštedeti novac.

Članak se nastavlja posle reklama

Bolest srca uglavnom  pogađa samo muškarce

Ovo je mit, jer je srčana bolest vodeći uzrok smrti i kod muškaraca i kod žena. Međutim, kada se dodaju moždani udari, koji imaju slične faktore rizika, brojke su još sličnije između muškaraca i žena: 28,7% pouzdanog izvora muškaraca i 28% pouzdanog izvora žena umrlo je od srčanih bolesti ili moždanog udara.

Uobičajena je zabluda da su samo muškarci pogođeni srčanim oboljenjima. Istina je da muškarci imaju tendenciju da razviju kardiovaskularne bolesti u ranijoj dobi od žena i da imaju veći rizik od koronarne bolesti srca. Međutim, žene imaju veći rizik od moždanog udara.

Članak se nastavlja posle reklama

Srčani zastoj i srčani udar su isto

Srčani udari i srčani zastoji nisu ista stvar. Srčani udar je posledica problema sa cirkulacijom. Javlja se kada se koronarna arterija, koja prenosi oksigenisanu krv do srčanih mišića, blokira.  Srčani zastoj je „električni problem“, gde srce prestaje da efikasno pumpa krv po telu. Srčani zastoji su često uzrokovani srčanim udarom. Tokom srčanog udara, pojedinac će verovatno biti svestan. Tokom srčanog zastoja, oni su skoro uvek bez svesti. Oba su slučaja zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.

Kašalj tokom srčanog udara može vam spasiti život

Prema nekim izvorima, snažno kašljanje tokom srčanog udara  – može vam spasiti život. Ovo je internet distorzija dokumenta objavljenog pre više od 40 godina, koji je pokazao da su pacijenti koji su imali srčani zastoj tokom arteriografije u bolnici i koji su kašljali svake 1-3 sekunde ostali pri svesti dodatnih 39 sekundi. Nema dokaza da ova tehnika deluje.

Osobe sa srčanim oboljenjima treba da izbegavaju da jedu sve masti

Osoba sa kardiovaskularnim oboljenjima svakako treba da smanji unos zasićenih masti — koje se nalaze u hrani kao što su puter, keksi, slanina i kobasice — i delimično hidrogenizovanih i trans masti, koje se nalaze u hrani kao što su peciva, smrznute pice, i kokice u mikrotalasnoj pećnici.

Međutim, nezasićene masti mogu pružiti prednosti. Na primer, postoje neki dokazi da omega-3, koja je polinezasićena mast, može zaštititi zdravlje srca. Zato se preproučuje riba (posebno masna) na jelovniku najmanje dva puta nedeljno. Takođe preporučuju jesti omega-3 masne kiseline biljnog porekla.

Bolest srca je česta, ali nije neizbežna. Postoje promene u načinu života koje svi možemo da primenimo kako bismo smanjili rizik od razvoja kardiovaskularnih problema, bez obzira na naše godine.

BrianAJackson / gettyimages.com

Tagovi:

mitovi naučna istraživanja top zablude zdravo srce
Povezane vesti