20.03.2026
Dijastolni pritisak odražava arterijski pritisak tokom faze opuštanja srca. Evo nekoliko razloga zašto je ovaj krvni pritisak toliko važan i zašto ne biste trebali zanemariti povišeno očitavanje.
Idealan krvni pritisak je 120/80 mm Hg. U očitavanju krvnog pritiska, 120 je sistolni ili gornji, a 80 dijastolni ili donji. Dijastolni krvni pritisak je kritična komponenta očitavanja krvnog pritiska, predstavljajući pritisak u arterijama kada je srce u mirovanju između otkucaja.
Šta predstavlja dijastolni krvni pritisak?
Dok sistolni krvni pritisak meri silu kada se srce kontrahuje i pumpa krv u arterije, dijastolni pritisak odražava arterijski pritisak tokom faze opuštanja srca. Evo nekoliko razloga zašto je dijastolni krvni pritisak važan i zašto ne biste trebali zanemariti povišeno očitavanje dijastolnog pritiska:
Dijastolni pritisak ukazuje na zdravlje srca
Dijastolni krvni pritisak je ključni pokazatelj sposobnosti srca da se opusti i napuni krvlju. Povišeni dijastolni pritisak može značiti ukočenost arterija, što čini izazovnijim za srce da dobije adekvatnu zalihu krvi tokom faze mirovanja. Ovo povećano opterećenje srca može doprineti raznim kardiovaskularnim problemima.
Koronarna i organska perfuzija
Dijastolni krvni pritisak je ključan za koronarnu perfuziju – proces kojim koronarne arterije snabdevaju krvlju srčani mišić. Ako je dijastolni pritisak prenizak, srce možda neće dobiti dovoljno snabdevanja krvlju tokom faze mirovanja, što može dovesti do bolesti koronarne arterije i drugih komplikacija povezanih sa srcem.
Adekvatan dijastolni pritisak je od vitalnog značaja za perfuziju drugih organa, obezbeđujući da oni stalno dobijaju kiseonik i hranljive materije. Nedovoljan dijastolni pritisak može uticati na funkciju organa i doprineti stanjima kao što je bolest bubrega.
Oštećenje organa
Ukoliko je povišena vrednost dijastolnog krvnog pritiska tokom dužeg vremenskog perioda to može dovesti do oštećenja različitih organa, uključujući srce, bubrege i krvne sudove.
Ovo oštećenje može se manifestovati kao srčana insuficijencija, hronična bolest bubrega ili vaskularni problemi, naglašavajući važnost održavanja zdravih nivoa dijastolnog pritiska.
Šta uzrokuje porast donjeg krvnog pritiska?
Nekoliko faktora može doprineti povećanju dijastolnog krvnog pritiska. Uobičajeni uzroci uključuju povećan nivo stresa, prekomerni unos soli, gojaznost, sedentarni način života i starenje.
Stanja kao što su dijabetes, bolest bubrega i hormonska neravnoteža takođe mogu uticati na dijastolni pritisak. Pored toga, pušenje, prekomerna konzumacija alkohola i određeni lekovi mogu povećati dijastolni krvni pritisak.
Redovno praćenje i konsultacije sa lekarom pomažu u identifikaciji i upravljanju osnovnim uzrocima povišenog dijastolnog krvnog pritiska.
Kako ga držati pod kontrolom?
Zdrav i aktivan način života može držati dijastolni krvni pritisak pod kontrolom. Bavite se aerobnim vežbama umerenog intenziteta najmanje 150 minuta nedeljno. Aktivnosti poput brzog hodanja, vožnje bicikla ili plivanja mogu pomoći u snižavanju i sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska.
Usvojite ishranu zdravu za srce bogatu voćem, povrćem, integralnim žitaricama, nemasnim proteinima i mlečnim proizvodima sa niskim sadržajem masti. Smanjite unos natrijuma izbegavanjem prerađene hrane, konzervirane robe i restorana/brze hrane.
Pratite svoj krvni pritisak kod kuće i redovno odlazite na kontrolu kod lekara. Redovnim merenjem i praćenjem vrednosti krvnog pritiska može pomoći kako vama, tako i vašem lekaru da donese najbolje odluke planu lečenja.
Jacob Wackerhausen / gettyimages.com
Web-urednik za magicnobilje.com
Zahvaljujući dugogodišnjem uredničkom i novinarskom iskustvu, pronalazi za
vas zdravstvene teme koje vas najviše interesuju. Oslanjajući se na
renomirane izvore i naučna istraživanja dosnosi vam pouzdane informacije
kao svojevrstan vodič za zdrav život – što je i moto ovog sajta.
