VESNA, DRAGANA I ANDRIJANA MAKSIĆ: VRGANJ NAS JE ODŠKOLOVAO

Tri sestre Maksić od malih nogu naučile su da skupljaju gljive i lekovito bilje

Tri sestre Maksić – Vesna, stomatolog, Dragana, pravnica, i Andrijana, bu­dući programer, mlade i obrazovane de­vojke, još od malih nogu naučile su da skupljaju gljive i lekovito bilje. Njihova ljubav i strast prema prirodi rasla je s godinama i one se danas, bez obzira što su u međuvremenu stekle vredne diplome, veoma posvećeno bave plodovima prirode. Mnogima je u ova vremena, kada svi beže na gradski asfalt, neobično kada čuju njihovu priču.

– Zar obrazovanje i mladost isključuju interesovanje za ove oblasti? Gljivarenjem se ba­vimo ceo život, odnosno, od naše pete godine života. Tada smo bile dovoljmo velike da mo­žemo sa bakom da obilazimo terene. Inače, u našoj porodici gljivarenje je tradicija generacijama. Vrganj je gljiva koja nam je pomogla da se iškolujemo, tako da je jako cenim i poštujem baš iz tog razloga – priča Vesna, najstarija sestra i nastavlja:

– Baka nas je prva naučila određenim vrstama biljaka – kantarionu, vranilovoj travi, hajdučkoj travi, matičnjaku… Deka i baka su se bavili stočarstvom, tako da nas je baka učila svemu tome dok smo gonili stoku na ispašu. Sećam se da sam svoj prvi matičnjak iskopala zajedno sa njom kako bih ga presa­di­la ispred kuće i vukla ga pet kilometara onako ogromnog u nekom polomljenom la­voru. Eto ga i dan-danas ispred kuće, nakon više od dvadeset godina. Sve to, uz veliku ljubav prema selu i prirodi, vodilo je ka to­me da sestre i ja ozbiljnije počnemo da se bavimo ovim oblastima.

Da li Vas više privlači stomatologija ili fitoterapija i mikoterapija? Šta Vas sve ’vuče’ ka bilju i gljivama?

– Uf, dobro pitanje. Znam da bi mama sad prevrnula očima i rekla: ’Pa što smo vas ško­lovali?’, ali mene mnogo više privlači sve što ima veze sa prirodom. S jedne stra­ne ona je moćna i mistična i nikad je ne mo­­žemo do kraja istražiti i shvatiti, a s dru­ge stra­ne, toliko daje i pomaže. Čak je i bo­ravak u šumi, sam po sebi, lekovit, i bez bi­lja­ka i gljiva. A one su tek priča za sebe. Ono što me najviše vuče ka njima jeste to što se mnoge vrste i gljiva i biljaka uspešno ko­riste i kod najtežih i takozvanih ne­iz­lečivih bolesti. Ova tema je veoma široka i, da tako kažem, pipava, tako da bih se ovde zaustavila. Oni koji su prošli kroz to, znaće na šta mislim.

Da li postoji razlika u shvatanji bolesti između klasične i alternativne medicine?

– Bolest nikad nije samo skup simptoma ko­je treba lečiti. To je ono što klasična me­dicina zaboravlja. U definiciji bolesti na­ve­deno je da nastaje kao posledica fizičkih, psihičkih i socijalnih poremećaja, ali se dva po­slednja zanemaruju, a leče se samo fizič­ki sim­ptomi. Prvenstveno treba lečiti uzrok, koji se gotovo uvek oslanja na psiho-so­ci­jalni faktor. Klasična i alternativna me­di­ci­na bi trebalo da jedna drugu na­do­punjuju, a ne isključuju, što je vrlo čest slu­čaj danas, naročito kod nas, na Zapadu.

Od koga učite?

– Osim nasleđenog znanja, veliku pomoć u učenju poslednjih godina pružile su mi knji­­ge Vase Pelagića, Jovana Tucakova, Ma­­rije Treben… Od skoro sam i član glji­var­skog društva, tako da, kad god mogu, idem sa njima na teren. Tamo se najbolje i naj­­brže uči. I internet je riznica tekstova, is­traživanja i videa na te teme, samo treba pa­ziti koje izvore koristite. Najviše volim da pra­­tim istraživanja o lečenju teških obo­lje­nja gljivama, mada se za sad zadržavam sa­mo na učenju, a kada mi se jave sa takvim pi­tanjima, uvek usmerim na iskusnije od sebe.

Koji recept preporučujete kao najefikasniji?

– Rekla bih da je to mešavina biljaka koje preporučujem kod menstrualnih tegoba. Mnogo devojaka mi se javilo sa pozitivnim iskustvom. Naravno, uz redovno korišćenje.

Šta preporučujete kod visokog pritiska?

– Prvenstveno preporučujem da se sva­kodnevno otklanja stres i da se pažnja pokloni ishrani. Tek onda mogu da pre­po­ručim: cvet, list i plod gloga, haj­dučku travu jer utiče na to­nus krvnih sudova, va­lerijanu ili ma­tičnjak kod nervoze i stre­sa. Nikad ne može samo jed­na biljka, čak ni samo biljke, da dovedu do pobolj­šanja ili izle­čenja. Uvek se uzima u obzir više aspekata i sagledava se čovek i njegov život u celini.

Kako šipurak deluje kod gastritisa?

– Šipurak u sastavu ima limunsku i ja­buč­nu kiselinu koje, kada dođu u kontakt sa sluzokožom želuca, podstiču izlučivanje njegovih sokova, a ti sokovi oblažu samu sluzokožu i na taj način smanjuju simptome gastritisa. Šipurak takođe smiruje i obnavlja i crevnu sluzokožu i reguliše probavu.

Koju mešavinu preporučujete protiv endometrioze?

– Nemam mešavinu koju preporučujem. Ono što bih eventualno mogla da pre­po­ru­čim jesu biljke koje ublažavaju bolove, ali ne otklanjaju uzrok. To je toplo rici­nu­sovo ulje u predelu donjeg stomaka ili šoljica ča­ja od kamilice.

Zašto je dobra lisičarka, a zašto smrčak?

– Ja ih prvenstveno koristim u ga­stro­no­miji jer imaju izvanredan ukus i daju div­nu aromu jelima. Veoma su zasitne i mogu biti kompletan obrok onome ko ne kon­zu­mira meso ili ljudima koji poste. Ono što se ret­ko pominje jeste da je lisičarka odlična u borbi protiv virusa i bakterija. Pomaže kod po­višenog holesterola u krvi, a obiluje i mi­neralima, naročito kalijumom i kal­ci­ju­m­om, ali i vitaminom D. Što se tiče smrčka, on pospešuje pravilan rad jetre, takođe sadrži vitamin D i odličan je antioksidans, tako da sprečava ili ublažava upale u organizmu kojih je sve više usled obrađene hrane koju svakodnevno konzumiramo.

Sakupljate i šumsko pile. Zašto je ova gljiva zanimljiva?

– Šumsko pile je gljiva koja je otrovna dok se ne prokuva. U svom sastavu sadrži oksalnu kiselinu koja stvara pesak u bubrezima pa je neophodno prokuvati je dvadesetak minuta u vodi koja se kasnije baca. Naravno, lekovita je, tako da pomaže kod tromboze, deluje na bakterije (na primer, kod ešerihije), delotvorna je i kod oticanja dojki i kod problema sa prostatom. A kad se ispohuje, ima ukus pilećeg batka. Uostalom, to joj i ime kaže. Uz ovu gljivu ne sme se piti alkohol jer tada izaziva stomačne probleme.

Foto: privatna arhiva