01.11.2024
Tri sestre Maksić od malih nogu naučile su da skupljaju gljive i lekovito bilje
Tri sestre Maksić – Vesna, stomatolog, Dragana, pravnica, i Andrijana, budući programer, mlade i obrazovane devojke, još od malih nogu naučile su da skupljaju gljive i lekovito bilje. Njihova ljubav i strast prema prirodi rasla je s godinama i one se danas, bez obzira što su u međuvremenu stekle vredne diplome, veoma posvećeno bave plodovima prirode. Mnogima je u ova vremena, kada svi beže na gradski asfalt, neobično kada čuju njihovu priču.
– Zar obrazovanje i mladost isključuju interesovanje za ove oblasti? Gljivarenjem se bavimo ceo život, odnosno, od naše pete godine života. Tada smo bile dovoljmo velike da možemo sa bakom da obilazimo terene. Inače, u našoj porodici gljivarenje je tradicija generacijama. Vrganj je gljiva koja nam je pomogla da se iškolujemo, tako da je jako cenim i poštujem baš iz tog razloga – priča Vesna, najstarija sestra i nastavlja:
– Baka nas je prva naučila određenim vrstama biljaka – kantarionu, vranilovoj travi, hajdučkoj travi, matičnjaku… Deka i baka su se bavili stočarstvom, tako da nas je baka učila svemu tome dok smo gonili stoku na ispašu. Sećam se da sam svoj prvi matičnjak iskopala zajedno sa njom kako bih ga presadila ispred kuće i vukla ga pet kilometara onako ogromnog u nekom polomljenom lavoru. Eto ga i dan-danas ispred kuće, nakon više od dvadeset godina. Sve to, uz veliku ljubav prema selu i prirodi, vodilo je ka tome da sestre i ja ozbiljnije počnemo da se bavimo ovim oblastima.
Da li Vas više privlači stomatologija ili fitoterapija i mikoterapija? Šta Vas sve ’vuče’ ka bilju i gljivama?
– Uf, dobro pitanje. Znam da bi mama sad prevrnula očima i rekla: ’Pa što smo vas školovali?’, ali mene mnogo više privlači sve što ima veze sa prirodom. S jedne strane ona je moćna i mistična i nikad je ne možemo do kraja istražiti i shvatiti, a s druge strane, toliko daje i pomaže. Čak je i boravak u šumi, sam po sebi, lekovit, i bez biljaka i gljiva. A one su tek priča za sebe. Ono što me najviše vuče ka njima jeste to što se mnoge vrste i gljiva i biljaka uspešno koriste i kod najtežih i takozvanih neizlečivih bolesti. Ova tema je veoma široka i, da tako kažem, pipava, tako da bih se ovde zaustavila. Oni koji su prošli kroz to, znaće na šta mislim.
Da li postoji razlika u shvatanji bolesti između klasične i alternativne medicine?
– Bolest nikad nije samo skup simptoma koje treba lečiti. To je ono što klasična medicina zaboravlja. U definiciji bolesti navedeno je da nastaje kao posledica fizičkih, psihičkih i socijalnih poremećaja, ali se dva poslednja zanemaruju, a leče se samo fizički simptomi. Prvenstveno treba lečiti uzrok, koji se gotovo uvek oslanja na psiho-socijalni faktor. Klasična i alternativna medicina bi trebalo da jedna drugu nadopunjuju, a ne isključuju, što je vrlo čest slučaj danas, naročito kod nas, na Zapadu.
Od koga učite?
– Osim nasleđenog znanja, veliku pomoć u učenju poslednjih godina pružile su mi knjige Vase Pelagića, Jovana Tucakova, Marije Treben… Od skoro sam i član gljivarskog društva, tako da, kad god mogu, idem sa njima na teren. Tamo se najbolje i najbrže uči. I internet je riznica tekstova, istraživanja i videa na te teme, samo treba paziti koje izvore koristite. Najviše volim da pratim istraživanja o lečenju teških oboljenja gljivama, mada se za sad zadržavam samo na učenju, a kada mi se jave sa takvim pitanjima, uvek usmerim na iskusnije od sebe.
Koji recept preporučujete kao najefikasniji?
– Rekla bih da je to mešavina biljaka koje preporučujem kod menstrualnih tegoba. Mnogo devojaka mi se javilo sa pozitivnim iskustvom. Naravno, uz redovno korišćenje.
Šta preporučujete kod visokog pritiska?
– Prvenstveno preporučujem da se svakodnevno otklanja stres i da se pažnja pokloni ishrani. Tek onda mogu da preporučim: cvet, list i plod gloga, hajdučku travu jer utiče na tonus krvnih sudova, valerijanu ili matičnjak kod nervoze i stresa. Nikad ne može samo jedna biljka, čak ni samo biljke, da dovedu do poboljšanja ili izlečenja. Uvek se uzima u obzir više aspekata i sagledava se čovek i njegov život u celini.
Kako šipurak deluje kod gastritisa?
– Šipurak u sastavu ima limunsku i jabučnu kiselinu koje, kada dođu u kontakt sa sluzokožom želuca, podstiču izlučivanje njegovih sokova, a ti sokovi oblažu samu sluzokožu i na taj način smanjuju simptome gastritisa. Šipurak takođe smiruje i obnavlja i crevnu sluzokožu i reguliše probavu.
Koju mešavinu preporučujete protiv endometrioze?
– Nemam mešavinu koju preporučujem. Ono što bih eventualno mogla da preporučim jesu biljke koje ublažavaju bolove, ali ne otklanjaju uzrok. To je toplo ricinusovo ulje u predelu donjeg stomaka ili šoljica čaja od kamilice.
Zašto je dobra lisičarka, a zašto smrčak?
– Ja ih prvenstveno koristim u gastronomiji jer imaju izvanredan ukus i daju divnu aromu jelima. Veoma su zasitne i mogu biti kompletan obrok onome ko ne konzumira meso ili ljudima koji poste. Ono što se retko pominje jeste da je lisičarka odlična u borbi protiv virusa i bakterija. Pomaže kod povišenog holesterola u krvi, a obiluje i mineralima, naročito kalijumom i kalcijumom, ali i vitaminom D. Što se tiče smrčka, on pospešuje pravilan rad jetre, takođe sadrži vitamin D i odličan je antioksidans, tako da sprečava ili ublažava upale u organizmu kojih je sve više usled obrađene hrane koju svakodnevno konzumiramo.
Sakupljate i šumsko pile. Zašto je ova gljiva zanimljiva?
– Šumsko pile je gljiva koja je otrovna dok se ne prokuva. U svom sastavu sadrži oksalnu kiselinu koja stvara pesak u bubrezima pa je neophodno prokuvati je dvadesetak minuta u vodi koja se kasnije baca. Naravno, lekovita je, tako da pomaže kod tromboze, deluje na bakterije (na primer, kod ešerihije), delotvorna je i kod oticanja dojki i kod problema sa prostatom. A kad se ispohuje, ima ukus pilećeg batka. Uostalom, to joj i ime kaže. Uz ovu gljivu ne sme se piti alkohol jer tada izaziva stomačne probleme.
Foto: privatna arhiva