Šta jesti uz antibiotike za jači imunitet i bolju probavu

Saznajte šta jesti uz antibiotike – najbolji vodič kroz probiotike, prebiotike i ishranu koja vraća ravnotežu u crevima.

Dugotrajna upotreba antibiotika može narušiti ravnotežu crevne flore i izazvati probavne tegobe. Zato je važno kombinovati antibiotike sa određenim namirnicama, poput probiotika, fermentisanih proizvoda, hrane bogate vlaknima i prebioticima, kako bi se sačuvalo zdravlje digestivnog sistema.

Šta su antibiotici?

Antibiotici su lekovi koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija. Njihova uloga je da spreče širenje bakterija u organizmu. Postoji više vrsta antibiotika – širokog spektra, koji uništavaju različite tipove bakterija, i usko usmerenih, koji ciljaju samo određene bakterije.

Antibiotici su veoma efikasni u lečenju ozbiljnih infekcija, ali mogu izazvati i neželjene efekte. Preterana upotreba može oštetiti jetru – istraživanja pokazuju da antibiotici spadaju među lekove koji najčešće uzrokuju oštećenja jetre.

Pored štetnih, antibiotici uništavaju i korisne bakterije u crevima. Samo nedelju dana terapije može promeniti sastav mikrobioma i do godinu dana. Kod dece i beba to može povećati rizik od gojaznosti u kasnijem životu. Prekomerna upotreba dovodi i do antibiotske rezistencije, kada lekovi više ne deluju na bakterije. Najčešća nuspojava su poremećaji varenja, posebno dijareja.

Šta jesti uz antibiotike tokom i nakon terapije?

Pošto antibiotici remete crevnu floru, kod dece se često javlja antibiotska dijareja. Rešenje je unos probiotika, odnosno živih bakterija koje obnavljaju mikrobiom.

Važno je znati da antibiotici mogu uništiti i probiotike ako se uzimaju istovremeno. Zato ih treba davati sa razmakom od nekoliko sati. Nakon završene terapije, preporučuje se probiotik sa više različitih sojeva (npr. Lactobacillus i Bifidobacterium) radi bržeg oporavka crevne flore.

Dragocena fermentisana hrana

Fermentisane namirnice prirodni su izvor korisnih bakterija. Jogurt, kefir, sir, kiseli kupus i kombuha obiluju Lactobacillus bakterijama koje pomažu obnavljanju crevne flore.

Studije pokazuju da osobe koje redovno jedu jogurt imaju veći nivo korisnih bakterija i niži nivo štetnih bakterija.

Fermentisana hrana može biti korisna i tokom antibiotske terapije – istraživanja potvrđuju da običan jogurt ili probiotski suplementi smanjuju rizik od dijareje.

Treba unositi i što više vlakana

Vlakna hrane korisne bakterije u crevima, podstiču njihov rast i vraćaju ravnotežu mikrobioma. Namirnice bogate vlaknima su: integralne žitarice, orašasti plodovi, sočivo, bobičasto voće, brokoli, grašak, banane i artičoke.

Studije potvrđuju da vlakna podstiču korisne bakterije, ali istovremeno mogu usporiti apsorpciju lekova. Zato je najbolje unositi hranu bogatu vlaknima nakon završene terapije, a ne tokom uzimanja antibiotika.

Ne zaboravite na prebiotike

Prebiotici hrane korisne bakterije i često su povezani s vlaknima, ali i druge namirnice imaju sličan efekat.

• Crveno vino – bogato polifenolima koji hrane Bifidobakterije i pomažu snižavanju krvnog pritiska i holesterola.

• Kakao – takođe bogat polifenolima koji povećavaju broj Lactobacillus i Bifidobakterija, a smanjuju štetne Clostridije.

Uključivanje prebiotske hrane nakon terapije pomaže u obnavljanju dobrih bakterija koje su antibiotici uništili.

Hrana koju treba izbegavati uz antibiotike

Neke namirnice mogu smanjiti efikasnost antibiotika i treba ih izbegavati tokom terapije:

• Grejpfrut – sadrži furanokumarine koji blokiraju enzim CYP3A4, pa antibiotik ne može pravilno da se razgradi i apsorbuje.

• Visoke doze kalcijuma – mogu ometati apsorpciju antibiotika poput ciprofloksacina i gatifloksacina. Ipak, kalcijum iz hrane (jogurt, mlečni proizvodi) ne remeti dejstvo, pa ih je bezbedno konzumirati u umerenim količinama.

Foto: Liudmila Chernetska/iStock / Getty Images Plus