Šta je digitalna demencija i kako se može sprečiti?

Sve što treba da znate o tome šta digitalna demencija, njen potencijalni uticaj na naše zdravlje i kako možemo preduzeti proaktivne korake da je sprečimo.

Od pametnih telefona do laptopa, ekrani dominiraju našim svetom, pružajući beskrajne informacije i zabavu. Međutim, ovo stalno angažovanje sa digitalnim uređajima izazvalo je novu zabrinutost – digitalnu demenciju.

Iako nije zvanično priznata kao medicinsko stanje, digitalna demencija se odnosi na kognitivni pad povezan sa prekomernim vremenom ispred ekrana i prekomernom upotrebom digitalne tehnologije. Evo svega što treba da znate o tome šta digitalna demencija znači, njen potencijalni uticaj na naše zdravlje i kako možemo preduzeti proaktivne korake da je sprečimo.

Šta je digitalna demencija?

Digitalna demencija je termin koji su skovali neuronaučnici da opišu pogoršanje kognitivnih sposobnosti usled prekomerne upotrebe digitalnih uređaja. Ovaj fenomen se upoređuje sa simptomima demencije, kao što su gubitak pamćenja, smanjena koncentracija i smanjene sposobnosti učenja. Termin je popularizovao nemački neuronaučnik dr Manfred Špicer, koji je upozorio da bi veliko oslanjanje na digitalnu tehnologiju moglo da dovede do kognitivnih deficita sličnih onima koji se primećuju kod pacijenata sa demencijom.

Zabrinjavajući rezlutati istraživanja

Istraživanja podržavaju ove zabrinutosti. Studija objavljena u časopisu Frontiers in Psichology otkrila je da je prekomerno vreme ispred ekrana, posebno kod dece i adolescenata, povezano sa smanjenim rasponom pažnje, oštećenom emocionalnom obradom i poteškoćama u zadržavanju pamćenja. Mozak, kao i svaki drugi organ, zahteva stimulaciju da bi optimalno funkcionisao. Kada se previše oslanjamo na digitalne uređaje, možda nećemo angažovati svoj mozak na način koji je neophodan za održavanje kognitivnog zdravlja.

Kako digitalna demencija utiče na mentalno zdravlje?

Prekomerna upotreba digitalnih uređaja nije povezana samo sa kognitivnim padom, već ima i značajne efekte na mentalno zdravlje. Produženo vreme ispred ekrana je povezano sa poremećajima spavanja, povećanim nivoima anksioznosti, depresije i smanjenom sposobnošću tumačenja emocija.

Prema studiji JAMA Pediatrics, deca koja provode više od dva sata dnevno pred ekranima imaju veću verovatnoću da dožive psihičke probleme u poređenju sa onima koji imaju manje vremena pred ekranom. Ovo sugeriše da se digitalna demencija ne odnosi samo na kognitivno oštećenje, već i na šira pitanja mentalnog zdravlja.

Kako sprečiti digitalnu demenciju?

Sprečavanje digitalne demencije podrazumeva usvajanje pažljivijeg pristupa upotrebi tehnologije. Evo nekoliko strategija za zaštitu mozga, tela i očiju od negativnih uticaja prekomernog vremena ispred ekrana:

• Postavite granice količine vremena provedenog na digitalnim uređajima svakog dana. Ciljajte na manje od dva sata rekreativnog vremena ispred ekrana dnevno, posebno za decu i adolescente.
• Redovne fizičke vežbe su ključne za zdravlje mozga. Aktivnosti poput hodanja, vožnje bicikla i joge pomažu u poboljšanju cirkulacije krvi, smanjenju stresa i poboljšanju kognitivnih funkcija.
• Kvalitetan san je neophodan za funkciju mozga. Da biste promovisali bolji san, smanjite izlaganje ekrana najmanje sat vremena pre spavanja i obezbedite da vaše okruženje za spavanje bude udobno i da nema digitalnih uređaja.
• Uključite se u aktivnosti koje izazivaju vaš mozak, kao što su čitanje, rešavanje zagonetki, učenje novih veština ili sviranje muzičkog instrumenta. Ove aktivnosti mogu pomoći u suzbijanju kognitivnog pada povezanog sa digitalnom demencijom.
• Uključite vežbe kao što su meditacija, vežbe dubokog disanja i provođenje vremena u prirodi. Ove aktivnosti mogu pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti povezane sa prekomernom upotrebom ekrana.

vorDa / gettyimages.com