22.11.2024
Ukoliko imate nizak nivo leukocita u krvi, postoje prirodni načini da ih povećate. Radi se o određenim vitaminima, ali i jednoj biljci koja se uglavnom nalazi u svakoj bašti.
Nizak nivo leukocita u krvi, poznat i kao leukopenija, može imati različite uzroke i posledice po zdravlje. Leukociti, ili bele krvne ćelije, igraju ključnu ulogu u imunološkom sistemu, pomažući telu da se bori protiv infekcija i drugih bolesti. Kada je nivo leukocita nizak, telo postaje podložnije infekcijama i drugim zdravstvenim problemima.
Kako povećati nivo leukocita u krvi na prirodan način?
Zato će vam biti potrebni vitamini, pre svih vitamin C, vitamin E i kompleks vitamina B12. Vitamin C utiče na stvaranje leukocita i tako priprema organizam da se bori sa mikrobima. Možete ga naći uglavnom u voću i povrću, ali istina je da vitamina C ima gotovo u svoj hrani, samo je pitanje u kojoj meri. Oko 200 mg ovog vitamina dnevno sasvim je dovoljno za jačanje imuniteta kod odraslih, za veću proizvodnju leukocita.
Vitamin E takođe utiče na bela krvna zrnca. Potrebna količina vitamina E je mnogo manja – svega 60 mg dnevno i nije je teško obezbediti, naravno pod uslovom da nemate loše navike. Ukoliko pušite, preterujete sa alkoholom i ne vežbate redovno, pojačajte unos vitamina E na 100 mg dnevno.
Vitamin B12 takođe može uticati na nivo leukocita u krvi mada, u odnosu na vitamine C i E, on deluje najslabije. U nekim slučajevima, u početku tretmana, vitamin B12 neće uticati na nivo leukocita, dok u drugim hoće. U svakom slučaju, neće vam škoditi.
Još jedan nutrijent povećava broj leukocita – cink. Ne samo da će zbog njega broj belih krvnih zrnaca biti viši, nego će leukociti i jače delovati na mikrobe. Ipak, kada cinka ima previše u organizmu, može da uspori imuni sistem. Stoga ograničite unos na 15-25 mg dnevno.
Omega 3 masne kiseline naročito pomažu u stvaranju leukocita koji su zaduženi za bakterijske infekcije. One regulišu potencijalne reakcije na infekcije, kakav je slučaj sa alergijama, na primer.
Omega 3 masnih kiselina ima najviše u masnoj ribi – lososu i skuši, ali ih ima i u ribljem i lanenom ulju. Pored ovih kiselina i folna kiselina čini da belih krvnih zrnaca ima više u organizmu.
Celer može povećati povećati nivo leukocita u krvi
Iako divlji celer raste u prirodi u izobilju, za ishranu, kao aromatičan začin – za lečenje koristi se isključivo pitomi. Celer je bogat lekovitim materijama, a posebno vitaminima C, K, B1 i B6, kao i folnom kiselinom, kalijumom i natrijumom. Snižava krvni pritisak, topi kalorije i deluje na bakterije. Organizam za varenje celera utroši mnogo više energije (kalorija) nego što sam koren sadrži pa se preporučuje za mršavljenje, ali i očuvanje dobre linije.
Zbog sadržaja etarskih ulja i terpena, deluje protiv bakterija i gljivica u sluzokoži creva i mokraćnih puteva. S obzirom da celer ima kumarin, sprečava štetno delovanje slobodnih radikala i, istovremeno, podstiče rad belih krvnih zrnaca. Štiti i od osteoporoze, a kompleks vitamina B iz ove namirnice stimuliše razmenu ugljenih hidrata u telu, jača živce i mozak, pomaže rad creva, čuva zdravlje kože, kose, očiju i jetre.
U našem narodu postoji izreka: „Ko na srcu ima feler, navek mora jesti celer“, što su potvrdila i naučna istraživanja, jer snižava krvni pritisak, opuštajući mišiće arterija. Osim toga, smanjuje holesterol u krvi. Lekovite materije se najbolje čuvaju u njegovom soku. Napitak je odličan lek u ranim fazama reumatizma i gihta, a preporučuje se i onima koji se bore protiv celulita jer deluje na krvotok. Snižava i šećer u krvi, reguliše menstruaciju.
Lekovitost celera potvrdila su uspešna izlečenja niza oboljenja, nastalih kao posledica stresa. Može se koristiti protiv astme i prehlade, smiruje kašalj i deluje protivupalno u slučaju bolesti grla. Pomaže, takođe, kod probavnih problema, otklanja loš zadah i odličan je borac protiv prolećnog umora.
Uticaj toplote i hladnoće na leukocite
Sauna utiče na povećanje broja leukocita u krvi. Kada telo dehidrira zbog prevelike toplote, nivo leukocita skače jer je prepoznaje kao opasnost. I suprotno stanje, “hladnoća“ može povećati nivo leukocita u krvi. Zato zimi provodite više vremena napolju, ili vežbajte u hladnoj prostoriji.
Ako već govorimo o vežbanju, ispitivanja beleže skok leukocita u krvi kada vežbe iziskuju naročit napor i otpor, kao što je dizanje tegova ili vežbe koje iziskuju fizičko opterećenje.
jenifoto / gettyimages.com
