LIČNA PRIČA BRANKICE RAKOVIĆ: DOK SAM SE LEČILA PILA SAM SVE, OD MAGAREĆEG MLEKA DO NAPITKA OD TRAVA

Brankica Raković iz Banja Luke dva puta je pobedila rak i nastavila da voli život. Koje je promene je usvojila da bi danas bila tu gde jeste

 Ona je Brankica Raković iz Banja Luke i dva puta je pobedila rak. U toku te borbe, bolest ju je nebrojeno puta menjala.

NJena borba sa tumorom i zreo pogled na svet inspiracija su mnogim zdravim i bolesnim, jer ona nije samo žena koja je imala rak. Ona je uspela da u toj borbi nastavi da voli život, nije dala da je malodušnost pre­vlada. Bolest je nosila u na­ručju po hodnicima, zakop­ča­n­a iglama za boce pune ne­prijat­ne hemije. Svoj život deli sa dru­gi­ma u nadi da će u njenoj isp­ovesti pronaći i oni utehu koja je njoj onomad bila potrebna.

Kako ste uspeli da uvek budete iskreni, i prema sebi i prema drugima, i da drugima nesebično pružate emocije, čak i kad govorite o teškim temama?

– Nije bilo druge moguć­nosti. Nije do uspeha, koliko do odluke. Prvi put kad sam bila bolesna, nisam imala taj odnos prema svojoj bolesti. Pokušavala sam da se pravim kao da ne postoji. Doslovno. Kada se bolest vratila, shvatila sam da tako ipak neće ići. I tako se i moj odnos menjao. Dugo je u našoj kulturi bilo koja bolest bila tabu tema. To se, ipak, dešava, zar ne? Hajde da im se suprotstavimo oči u oči.

Koji je put do života bez cenzure?

– Iskrenost prema sebi, prvenstveno. I oslobađanje od straha .šta će neko reći.. Uvek će nešto neko reći. A šta ćeš ti na kraju dana reći sama sebi?

Kako ste otkrili da imate tumor? 

– Na ključnoj kosti sa leve strane, tri meseca nakon porođaja, otkrila sam izbočinu koja je samo rasla. Usled loše urađene biopsije, bila sam bolesna čak godinu dana dok nisam mišljenje potražila na Onkološkoj klinici u Beogradu. S njihovom roze knjižicom, i nekoliko promašenih dijagnoza, počinje moja borba. Saznanje sam primila sa olakšanjem jer sam najzad shvatila zašto sam umor­na, zašto gubim kilog­ra­me, zaš­to izgledam i hodam kao živi leš. Znala sam koji je put kojim idem i verovala u da ću oz­draviti.

Kojim ste sve medicinskim tretmanima bili podvrgnuti i kako ste ih podneli?

– Uh, to je kompleksno pi­tanje. Više od četrdeset he­mo­terapija, zračenja, raznih kok­tela ovih i onih lekova. I pored toga – sve ostalo. Od magarećeg mleka, preko napitaka od trava, do svih rasploživih sredstava. U toj borbi za život posežete za svim i svačim.

Da sad moram sve ponovo, a znam da neću morati, malo bih sebe ostavila na miru. Jela čorbasto i brinula o duši, dok se terapije brinu za fizički deo bolesti.

Kada ste tokom lečenja osetili olakšanje? Kako se pružao taj rolerkoster emocija?

– Iskreno, ni danas ne osećam nikakvo olakšanje. Nema olakšanja. Niti pomaže pitanje .Zašto ja?. Jedino što mogu da podvedem pod olakšanje je činjenica da se bolest desila meni, a ne nekom koga volim. To ne bih podnela.

U emotivnom smislu, jedino mi je pomogla Nadežda, moja psihoterapeutkinja. Svima, baš svima koji se leče od teških oboljenja rekla bih da kroz proces lečenja nikako ne prolaze bez psihoterapeuta. Treba neko da se pobrine i za dušu koja pati, i više nego za telo.

Da li ste odmah po saznanju dijagnoze promenili ishranu?

– Jesam. Inače sam se hranila prilično zdravo, ali je onda usledila panika jer od mnogih slušate kako hrana izaziva rak. Izbacila sam slatkiše, crveno meso, uvela mnogo više povrća i ribe. Ali, ni to nema baš mnogo veze. Pomaže. Posebno u danima povraćanja i mučnine. Preneću vam savet moje divne doktorke koju sam, nakon transplatacije, pitala šta da jedem kad izađem iz bolnice. Ona je rekla: „Samo umereno, Brankice. Slobodno jedite sve…“

Koje namirnice ste više koristili tokom hemioterapije?

– Mnogo više vode sam pila, mnogo više povrća, voća, ribe.

Kako se danas hranite?

– Vrlo zdravo. Hrana je važan deo mog dana i trudim se da stalno nešto menjam. Trenutno sam na jelovniku Jasmine Mitrić koja je jelovnik koncipirala tako da mi podigne energiju i dâ priliku da probam i neke nove ukuse. Treniram četiri puta nedeljno i brinem o sebi. Moje telo je moja kuća.

Da li ste koristili suplementaciju?

– Da, i danas je koristim.

Šta mislite da Vam je najviše pomoglo da prevaziđete tešku bolest?

– Ljubav. Moja kćerka. Činjenica da nisam neko ko odustaje. I da me još toliko toga čeka. Pa tek sam počela, ne mogu dva raka da me zaustave.

Kako se gradi unutrašnja snaga?

– Pre svega morate da upoznate sebe. Svoje dobre i loše strane. Bez bežanja. Sve smo to mi – i mrak i svetlo. I gubici i dobici. Najmanje smo ono što drugi misle da jesmo. Nisam pobornik maksime: Budi optimista. Više sam za to da budemo nežniji prema sebi u svojim očekivanjima, a strožiji prema sebi u povlačenju. Ravnoteža. Umerenost. Energija. Možemo mi.