21.07.2026
Naše telo proizvodi više od 50 hormona, hemijskih glasnika koje stvaraju endokrine žlezde. Oni putem krvi stižu do svih organa i regulišu brojne procese, od rasta i reprodukcije do metabolizma i proizvodnje energije. Kada su hormoni u ravnoteži, osećamo se dobro, imamo stabilan nivo energije i organizam funkcioniše optimalno. Međutim, kada dođe do hormonskog disbalansa, mogu se javiti umor, pad energije i različiti zdravstveni problemi.
Hormonski disbalans može nastati iz više razloga. Organizam može proizvoditi previše ili premalo jednog ili više hormona, a poremećaj može nastati i u njihovom lučenju ili delovanju. Na hormonsku ravnotežu utiču brojni faktori, među kojima su sedentarni način života, nepravilna ishrana, nedostatak sna, hronični stres, određena oboljenja, pojedini lekovi, ali i genetska predispozicija.
Simptomi hormonskog disbalansa
Najčešći znaci hormonskog poremećaja uključuju:
- hronični umor
- nesanicu
- smanjen libido
- zatvor
- pojačano opadanje kose
- ubrzan ili usporen rad srca
- anksioznost
- neobjašnjiv dobitak ili gubitak telesne mase
- neredovne menstruacije
- akne
Kako prirodno uspostaviti hormonsku ravnotežu?
Prvi korak ka hormonskom balansu jeste zdrav način života. Uravnotežena ishrana, kvalitetan san i efikasno upravljanje stresom predstavljaju osnovu. Pored toga, određeni vitamini i minerali mogu doprineti pravilnom funkcionisanju hormonskog sistema.
Među najvažnijim suplementima izdvajaju se:
- vitamin D
- cink
- omega-3 masne kiseline
- vitamini B kompleksa
- magnezijum
Oni mogu pomoći tako što:
- obezbeđuju hranljive materije neophodne za sintezu hormona
- utiču na hormonske receptore i regulaciju hormonskih signala
- doprinose eliminaciji viška pojedinih hormona iz organizma
Vitamin D i hormoni: zašto je toliko važan?
Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima, kao i vitamini A, E i K. Često ga nazivaju „vitaminom sunca“, jer ga koža prirodno stvara pod uticajem sunčevih UVB zraka.
Procenjuje se da veliki deo svetske populacije ima nedovoljan nivo vitamina D. Najčešći razlozi su nedovoljno izlaganje suncu, boravak u zatvorenom prostoru, zagađenje vazduha, ali i činjenica da starije osobe i ljudi tamnije puti stvaraju manje vitamina D pod dejstvom sunčeve svetlosti.
Vitamin D učestvuje u velikom broju fizioloških procesa. Doprinosi pravilnom radu imunološkog sistema, pomaže funkciju mišića, učestvuje u rastu i obnovi ćelija, kao i u prenosu nervnih impulsa između mozga i ostatka tela. Sve više istraživanja ukazuje i na njegov značaj za mentalno i kognitivno zdravlje.
Vitamin D i zdravlje kostiju
Jedna od najpoznatijih uloga vitamina D jeste očuvanje zdravlja kostiju i prevencija osteoporoze. On povećava apsorpciju kalcijuma u tankom crevu, smanjuje njegovo izlučivanje putem bubrega i omogućava pravilno formiranje i održavanje koštane mase.
Istovremeno smanjuje lučenje paratireoidnog hormona (PTH), koji podstiče oslobađanje kalcijuma iz kostiju u krvotok.
Vitamin D i hormoni štitaste žlezde
Za normalan rad štitaste žlezde neophodan je adekvatan nivo vitamina D. Hormoni štitaste žlezde regulišu metabolizam, telesnu temperaturu, rad srca, varenje i rast organizma.
Iako mehanizam delovanja još nije u potpunosti razjašnjen, istraživanja pokazuju da suplementacija vitaminom D može doprineti smanjenju nivoa antitela koja napadaju štitastu žlezdu kod osoba sa autoimunim bolestima.
Meta-analiza sprovedena kod pacijenata sa Hašimotovim tireoiditisom pokazala je da osobe sa ovim oboljenjem značajno češće imaju nizak nivo vitamina D u krvi.
Vitamin D i osetljivost na insulin
Pojedina istraživanja pokazuju da suplementacija vitaminom D može poboljšati osetljivost na insulin kod osoba s dijabetesom.
U jednoj randomizovanoj kliničkoj studiji osobe koje su svakodnevno uzimale 4.000 internacionalnih jedinica (IJ) vitamina D imale su značajno niži nivo HbA1c, pokazatelja prosečne vrednosti šećera u krvi tokom prethodna dva do tri meseca.
Vitamin D i polni hormoni
Vitamin D učestvuje i u sintezi steroidnih hormona, uključujući testosteron, estrogen i progesteron. Istraživanje sprovedeno na više od 350 žena reproduktivnog uzrasta pokazalo je povezanost između nivoa vitamina D i nekoliko hormona važnih za plodnost.
Takođe, jedna meta-analiza pokazala je da umerena svakodnevna suplementacija vitaminom D može povećati stopu trudnoće kod žena koje se leče od neplodnosti.
Kod muškaraca je uočena veza između niskog nivoa vitamina D i nižih vrednosti testosterona. Neka istraživanja pokazuju da suplementacija može doprineti povećanju nivoa testosterona kod muškaraca sa deficitom vitamina D.
Vitamin D može ublažiti simptome menopauze
Nedostatak vitamina D povezuje se i sa većim rizikom od valunga, jednog od najčešćih simptoma perimenopauze i menopauze, koji nastaje usled promena nivoa estrogena. Studija sprovedena na 210 žena u menopauzi pokazala je jasnu povezanost između nižeg nivoa vitamina D i učestalijih naleta vrućine.
Koliko vitamina D je potrebno dnevno?
Preporučeni dnevni unos vitamina D iznosi:
- 400 IJ za odojčad
- 600 IJ (15 mikrograma) za decu i odrasle do 70 godina
- 800 IJ za osobe starije od 70 godina
Nutrisorb BioMulsion® D obezbeđuje 1000 IU vitamina D3 po jednoj kapi u praktičnoj i lako prilagodljivoj tečnoj formi.
Foto: yulka3ice/iStock / Getty Images Plus
