06.12.2024
Plava svetlost visokog intenziteta povećava rizik od makularne degeneracije nakon hroničnog izlaganja
Plavo svetlo u LED osvetljenju koje se sve više koristi u našim domovima može oštetiti mrežnjaču oka, a takođe remeti naš biološki ritam i ritam spavanja, upozoravaju naučnici.
U jednom od svojih ranijiih izvešataja Francuska zdarvstena agencija (ANSES), navodi dokaze koji potvrđuju „fototoksične efekte“ kratkotrajnog izlaganja plavoj svetlosti visokog intenziteta, kao i povećan rizik od makularne degeneracije nakon hroničnog izlaganja izvorima nižeg intenziteta.
Kako navodi ANSES, makularna degeneracija povezana sa starošću, vodeći uzrok gubitka vida kod ljudi starijih od 50 godina, i karakteriše je oštećenje makule, male tačke blizu centra mrežnjače koja je potrebna za oštar centralni vid. Pritom, zaštita od štetnih efekata na mrežnjaču koju nude ekrani, filteri i naočare sa „anti-plavim svetlom“ varira, a njihova sposobnost da očuvaju ritmove sna nije dokazana.
Plavo svetlo samo po sebi nije novo. Sunčeva svetlost proizvodi zrake plave boje koji imaju veću energiju od drugih talasnih dužina u spektru svetlosti, a takođe su i staromodne sijalice davale nešto plave svetlosti, iako manje od onoga što emituju fluorescentne sijalice ili LED diode.
Dugi niz godina LED diode su se koristile samo u elektronici, ali se sada nalaze kao sastavni delovi sistema osvetljenja“. Danas se LED diode koriste za kućne potrebe, kao i u industrijske i komercijalne svrhe.
Jedna američka studija je takođe opisala upotrebu plave svetlosti kao „sve istaknutiju” u današnjem svetu.
Glavni autor Đanluka Tosini, profesor i glavni naučni istraživač na Medicinskom fakultetu Morhaus u Atlanti, rekao je da plava svetlost zaista može da ošteti oči, ali samo ako su talasne dužine ispod 455 nanometara i ako je intenzitet prilično visok.
„Postoje fotoreceptori plavog svetla u mrežnjači koji direktno komuniciraju sa cirkadijalnim satom mozga“, napisao je Tosini, koji nije bio uključen u izveštaj ANSES-a.
– Istina je da izlaganje svetlu uveče utiče na san i cirkadijalne ritmove uglavnom tako što inhibira sintezu hormona melatonina koji podstiče san. Međutim, nekoliko studija je pokazalo da „izlaganje plavoj svetlosti usred dana može imati blagotvorne efekte“, jer povećava budnost.
Dženet Sperou, profesor oftalmoloških nauka na Univerzitetu Kolumbija smatra se da plavo svetlo pomaže pojedincima da održe dnevne ritmove koji omogućavaju san, ali tvrdi da postoje studije koje plavo svetlo poput onog sa pametnih telefona povezuju sa nekom vrstom kancera.
– Mrežnjača akumulira fluorescentne molekule koji se generalno nazivaju lipofuscin – objasnila je Sperou.
– Količina ovih jedinjenja postaje obilnija sa godinama i osetljiva su na plavo svetlo. Rani dokazi sugerišu da ova osetljivost na svetlost može dovesti do nezdravih optičkih odgovora na duži rok – rekla je ona.
On je dodao da bi potencijalno rešenje problema plave svetlosti bilo razvoj inteligentnih sistema osvetljenja koji menjaju sastav osvetljenja tokom dana.