Kako magnezijum bisglicinat pomaže u smanjenju anksioznosti?

Magnezijum je neophodan za svaki organ u telu, posebno za srce, bubrege i mišiće. Da li ste znali da ovaj mineral može da pomogne u smanjenju anksioznosti?

Magnezijum je važan mineral zadužen za pravilno fukkcionisanje organa. Takođe igra ulogu u aktivaciji enzima, proizvodnji energije i regulaciji drugih hranljivih materija u telu.

Magnezijum je mineral koji se nalazi u mnogim namirnicama, uključujući zeleno lisnato povrće, integralne žitarice i orašaste plodove. Ipak, mnogi ljudi ne zadovoljavaju svoje dnevne potrebe za magnezijumom, pa je potrebna suplrementacija.

Postoji mnogo oblika magnezijuma, koji i utiču na apsorpciju ovog minerala. Najbolji oblik je magenzijum bisglicinat.

Uloga magnezijuma u smanjenju anksioznosti

Iako je pravi nedostatak magnezijuma redak, nizak nivo minerala može imati štetne efekte na telo. Simptomi mogu uključivati poremećaje spavanja, razdražljivost, konfuziju, grčeve mišića i nizak krvni pritisak. Smanjeni nivoi magnezijuma su takođe povezani sa anksioznošću i stresom.

Anksioznost se karakteriše konstantnom zabrinutošću, crnim mislima i osećanjem napetosti. Osoba je fokusirana na brige orijentisane na budućnost. Anksioznost se može manifestovati fizičkim simptomima kao što su vrtoglavica, povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca i prekomerno znojenje.

Mnogi ljudi se okreću suplementaciji magnezijuma kako bi bolje upravljali stresom i njegovim simptomima. Ali šta nauka kaže o korišćenju magnezijuma za anksioznost?

MAGNEZIJUM BISGLICINAT

Magnezijum bisglicinat koji je oblik magnezijuma koji se najviše apsorbuje. Naučno podržan od strane mnogih studija kako bi pomogao kod mnogih stanja i poboljšao opšte zdravlje. Posebno je dobar u slučaju anksioznosti i stresa.

Kupite ovde

Suplementacija pomaže u smanjenju anksioznosti

Magnezijum može pomoći u smanjenju simptoma anksioznosti kroz više mehanizama.

Kontrolisanje neurotransmitera

Magnezijum može pomoći u kontroli neurotransmitera ili hemijskih glasnika u mozgu, što rezultira umirujućim dejstvom na telo. Magnezijum je intracelularni jon, ali može da se prebaci u vanćelijski odeljak kao zaštitni mehanizam nakon izlaganja stresoru. U vanćelijskom prostoru, magnezijum može da inhibira ekscitatorne neurotransmitere koji na kraju doprinose stresu u telu.

Na primer, glutamat je ekscitatorni neurotransmiter sa receptorima u celom centralnom nervnom sistemu. On igra ulogu u spoznaji, pamćenju i raspoloženju. Magnezijum stupa u interakciju sa N-metil-d-aspartat (NMDA) receptorom, koji je neophodan za glutamatergične ekscitatorne signalizacije. Nedostatak magnezijuma, može dovesti do obilnog ekscitatornog signala , izazivajući stres i anksioznost.

Poboljšanje GABA aktivnosti

Gama-aminobuterna kiselina, ili GABA, je inhibitorni neurotransmiter. Može da blokira signale u centralnom nervnom sistemu, stvarajući umirujući efekat – dobrodošlo olakšanje u trenucima anksioznosti. Pored inhibicije glutamatergične transmisije, u načnim studijama se pokazalo da magnezijum podstiče aktivnost GABA.

Smanjuje napetost mišića

Magnezijum je esencijalni nutrijent za optimalnu funkciju mišića i relaksaciju. Nažalost, čest simptom anksioznosti je napetost mišića. Dakle, nedostatak magnezijuma može dovesti do povećane napetosti mišića i grčeva, pogoršavajući simptome anksioznosti. S druge strane, adekvatan nivo magnezijuma može pomoći u smanjenju napetosti i posredovanju u tom simptomu anksioznosti.

Šta još može da pomogne u smanjenju anksioznosti?

Anksioznost pogađa približno 34% odrasle populacije u svetu. Međutim, pored dodataka magnezijuma, postoje i drugi načini za upravljanje anksioznošću koji uključuju različite promene u načinu života:

• Dobro spavajte.
• Razgovarajte psihologom.
• Pratite dobro izbalansiranu ishranu i održavajte stabilan nivo šećera u krvi.
• Odvojite vreme za fizičku aktivnost.
• Pokušajte da upravljate stresom kroz jogu, meditaciju ili masažu.

Anksioznost može uticati na mnoge aspekte zdravlja i života. Stoga, najodrživije upravljanje anksioznošću zahteva holistički pristup koji može zahtevati višestruka prilagođavanja životnog stila.

Foto: Javi Sanz / gettyimages.com