22.11.2024
Prekomeran unos tečnosti može da bude podjednako opasan i da izazove mučninu, glavobolje, slabost, povišen krvni pritisak…
Prekomerna hidratacija može dovesti do intoksikacije vodom. To se događa kada količina natrijuma i drugih elektrolita u telu postane previše razređena i izaziva stanje hiponatremije u kojem nivo natrijuma (soli) postaje opasno nizak.
Natrijum je važan elektrolit koji deluje kao telesni „čuvar prometa“, reguliše gde se voda raspoređuje po jelu i koliko se šalje u bešiku. Iako je relativno neobično otrovati se vodom, može se dogoditi ako preterate.
Kada osoba konzumira prekomernu količinu vode i ćelije u mozgu počnu da bubre, a pritisak u lobanji raste. To izaziva prve simptome intoksikacije vodom, koji uključuju: glavobolju, mučninu i povraćanje.
Teži slučajevi intoksikacije vodom mogu proizvesti ozbiljnije simptome, kao što su: pospanost, mišićna slabost ili grčevi, povišen krvni pritisak, dvostruki vid, konfuzija i otežano disanje.
U još težim slučajevima, intoksikacija vodom može izazvati napade, oštećenje mozga, komu, pa čak i smrt.
Bubrezi ne mogu ukloniti više od 0,8 do 1 litra vode svaki sat.
Da bi se izbegla hiponatremija, važno je ne nadmašiti količinu koju bubrezi mogu da prerade.
Simptomi hiponatremije mogu razviti ako osoba popije 3-4 litre vode u kratkom periodu, iako ne postoji sriktna vremenska procena. Prema jednom izveštaju vojnici su razvili simptome nakon što su konzumirali najmanje 2 litre vode na sat.
Za početak je najbolje proceniti koliko je telu u proseku potrebno vode. Mnogi od nas se fokusiraju na određeni broj čaša dnevno kako bi postigli zadovoljavajući nivo hidratacije, međutim, on svakodnevno varira u zavisnosti od vremena, ishrane, aktivnosti i unosa ostalih napitaka pored vode. Zato količinu vode koju pijete treba prilagoditi u skladu s tim.
Jedan od najjednostavnijih načina da podesite svoje navike je da prestanete da gledate na hidrataciju kao na praksu usmerenu na vodu, i umesto toga fokus prebacite na tečnosti u celini.
Tečnosti ne dolaze samo iz vode, već iz bilo kojeg napitka koji pijete, kao i iz mnogih namirnica. Otprilike 20 posto dnevnog unosa tečnosti obično dolazi iz hrane, a ostatak iz pića, prema navodima sa Klinike Mejo
Gotovo svaki napitak može pomoći zadovoljenju dnevnih potreba za tečnošču – uključujući kafu. Međutim, pića koja nikad ne doprinose vašoj hidrataciji su alkohol i energetska pića. Alkohol čini da vaše telo gubi više tečnosti nego što je dobijete od samog napitka, dok energetska i pića s velikom dozom kofeina mogu imati toliko kofeina da deluju i kao diuretik.
