RAZBIJANJE MITOVA O HOLESTEROLU

Sve masti su opasne, vežbanje odmah pomaže, dobar laboratorijski nalaz znači da smo zdravi…

Iako se na prvi pogled čini da niži nivo lošeg holesterola znači i manju verovatnoću od bolesti, to nije tako. Za žene je od visokog nivoa lošeg holesterola opasniji nizak nivo dobrog. Nivo lošeg holesterola zavisi od niza faktora, od toga jeste li pušač, muškarac ili žena i ima li u vašoj porodici obolelih.
Najbolji nivo lošeg holesterola za zdrave žene koje ne puše iznosi manje od 160 mg/dl (miligrama po decilitru), dok je za one koje puše i imaju članove porodice s povišenim holesterolom preporučen nivo do 100 mg/dl. Idealan nivo dobrog holesterola treba da bude oko 50 ili 60 mg/dl.

Mit: Sve masti iz hrane začepljuju arterije
Istraživanja  sprovedena na Harvardu  pokazala su da holesterol iz jaja i škampa ne začepljuje arterije kako se prethodno tvrdilo. Ono što je opasno su zasićene masti u procesuiranoj hrani, na primer u sirevima, pavlaci i margarinu koje opterećuju jetru i podstiču proizvodnju lošeg holesterola. Zato se preporučuje ograničen dnevni unos ovih masti na 16 grama po danu.

Mit: Vežbanje će na brzinu popraviti stanje holesterola u krvi
Iako istraživanja potvrđuju da 40 minuta vežbanja na dan podstiče proizvodnju dobrog holesterola, to se ne može dogoditi preko noći. Važno je strpljenje, posebno za žene, kod kojih se rezultati sporije vide nego kod muškaraca. Muškarcima u proseku treba tri meseca da bi se stanje dobrog holesterola popravilo, a ženama dvostruko duže.

Mit: Jedan dobar nalaz je garancija zdravlja
Lekari upozoravaju da dobar nalaz nije garancija zdravlja. To se posebno odnosi na žene, zato što nivo holesterola raste nakon menopauze. Preporučuje se ponoviti nalaze svake tri godine, a u slučaju tegoba i češće.