Da li je testenina zaista nezdrava ili je jedemo na pogrešan način?

Da li je testenina zaista tako loša kao što se čini, ili postoje suptilne razlike u njenoj nutritivnoj strukturi i tehnikama kuvanja koje su nam nedostajale?

Testenina je dugo bila glavna na trpezama širom sveta, voljena zbog svog prijatnog ukusa. Međutim, takođe je naišao na kritike, često se okarakterisao kao loš ugljeni hidrat koji treba izbegavati.

Međutim, da li je testenina zaista tako loša kao što se čini, ili postoje suptilne razlike u njenoj nutritivnoj strukturi i tehnikama kuvanja koje su nam nedostajale? Evo nekoliko argumenata koji će nam pomoći da utvrdimo pravi razlog loše reputacije testenine.

Da li je testenina nezdrava?

Pošto je testenina povezana sa ugljenim hidratima, mnogi ljudi je povezuju sa osećanjem krivice. Međutim, testenina je prihvatljiva u dobro izbalansiranoj ishrani. Umerena konzumacija testenina može čak pomoći u regulisanju unosa masti i šećera, daleko od toga da doprinosi povećanju telesne težine.

Vreme je da se razbije mit da je testenina uvek nezdrava i da uživate u svom potencijalu kao prilog jelu bogat hranljivim sastojcima.

Testenina u ishrani

Razumevanje nutritivnog sastava testenine je od suštinskog značaja za donošenje informisanih izbora u ishrani. Tradicionalna testenina, napravljena od belog brašna, nudi mešavinu ugljenih hidrata i proteina.

Ipak, tržište sada nudi mnoštvo alternativa, od testenina od celog zrna pšenice do leblebije, svaka sa svojim nutritivnim profilom. Iako faktori poput ukusa i teksture utiču na izbor, poznavanje opcija omogućava veću fleksibilnost ishrane i prilagođavanje.

U čemu je tajna?

Ključ za uživanje u testenini uz održavanje uravnotežene ishrane leži u kontroli porcija i metodama pripreme. Pridržavajući se preporučenih veličina porcija i uključivanjem povrća bogatog vlaknima i nemasnih proteina, jela od testenine mogu se pretvoriti u hranljive obroke.

Balansiranje ukusa i tekstura obezbeđuje zadovoljavajuće iskustvo u restoranu bez ugrožavanja zdravstvenih ciljeva. Ne radi se o potpunom izbegavanju testenine, već o tome da je svesno prihvatite. Ovo su neki od primera:

Povrće: Dodavanje raznovrsnog povrća poput spanaća, paradajza, brokolija, paprike ili pečuraka može povećati nutritivnu vrednost obroka. Povrće je bogato vlaknima, vitaminima i mineralima, čineći vaš obrok uravnoteženijim.

Proteini: Dodavanje proteina poput piletine, ćuretine, tune, lososa, tofua ili pasulja može poboljšati nutritivnu vrednost obroka i pomoći u osećaju sitosti. Proteini su važni za izgradnju mišića i održavanje zdravlja.

Zdrave masnoće: Dodavanje malo maslinovog ulja ili avokada može dodati zdrave masti vašem obroku, što je važno za zdravu funkciju mozga i srca.

Integralna testenina: Biranje integralne testenine umesto belog brašna može povećati unos vlakana i hranljivih materija.

Začini i bilje: Dodavanje začina i bilja poput belog luka, bosiljka, ruzmarina ili origana može poboljšati ukus obroka bez dodavanja više soli ili masnoća.

​Umereno uživajte u testenini

Testenina ne mora da bude proterana iz vašeg tanjira. Kada se konzumira umereno i upareno sa komplementarnim sastojcima, testenina može biti ukusan i hranljiv dodatak vašoj ishrani.

Umesto da je gledamo kao negativca u ishrani, hajde da proslavimo testeninu zbog njene svestranosti i kulinarske privlačnosti. Donošenjem informisanih izbora i uživanjem u testenini u razumnim porcijama, možete uživati u ovoj omiljenoj udobnoj hrani bez krivice ili oklevanja.

Olga Mazyarkina / gettyimages.com