POMORANDŽA I NANA HLADE ORGANIZAM. IZBEGAVAJTE IH ZIMI

by | 28.02.2022

Nevena Veselinović, stručnjak za celovitu biljnu ishranu u medicinske svrhe, savetuje kako da smanjite potrebu za slatkim, koje namirnice odmaraju želudac i koja ishrana se preporučuje srčanim bolesnicima

 

Sadržaj članka

 

Sadržaj članka

Vegansko ne znači a priori zdravo. Ono ima vi­še motiva. Prvi i naj­va­žniji je opšti – etički i eko­lo­ški koji zagovara ne­na­si­lje, za­štitu životinja, vode i vazduha. Veganska is­hrana za­sni­­va se i na biljnim, ali rafi­ni­sanim namir­ni­cama, pu­nim adi­tiva, škodljivim za po­jedinca koji ih unosi. Takva hra­na, koja se zasniva na in­du­strijskom še­ćeru i pecivu, belom brašnu, ali i posnim sla­tkišima punim fruk­toze iz ku­ku­ruznog sirupa, pravi je atak za ljudsko zdravlje – kaže za Ma­gično bilje Nevena Ve­se­linović, stručnjak za celo­vitu bilj­nu ishranu u medicinske svrhe.

Kada ste postali vegan i za­što? 

– Već dvadeset godina ne je­dem meso, nikada ga nisam vo­lela, a skoro deceniju ne jedem ni ribu, ni mlečne prozivode. Odu­­vek sam bila pobornik ce­lovitih namirnica i ma­kro­bio­tike, ali je po­sna sarma moje ma­­me za Ni­kolj­dan presudila da otkri­jem ve­liku ljubav prema ovakvoj vrsti is­hrane. Ideja je po­stepeno sa­zrevala, ali sam je usvojila preko noći. Prestala sam da jedem kozji sir i u danu odlu­čila da ostavim i ribu i morske plo­dove i tek onda osve­stila etički i ekološki princip koji se tiče svih nas.

Šta je najvažnije kad se hra­nite isključivo biljnom hranom?

– Najvažnije je shvatiti da bilj­na ishrana nije režim, niti za­me­na, već je prava, prirodna hra­na koja poseduje apsolutno sve što je neophodno za ljudsko zdravlje. Prvenstveno, treba se hraniti raznovrsno. Obilje klica, mikrobilja i zeleniša, a posebno tamnozelenog lisnatog povrća, kako zbog gvožđa, vitamina B, tako i zbog amino-kiselina (bro­ko­li ima sve esencijalne amino-kiseline), enzima i prirodnih pro­biotika i prebiotika, koje na taj način unosimo. To su alkalne na­mirnice koje potpomažu va­re­nje hrane i usvajanje unetih minerala i vitamina.

Preporučujem pseudoži­ta­ri­ce, kinou i heljdu, zatim lako svarljivo i pro­te­ini­ma bogato crveno sočivo. Ne zazirati ni od voća, ali birati ono anti­oksi­dan­sno i antikance­ro­geno – jabuke, maline, bo­rov­nice, zatim viš­nje, aroniju i brusnicu.

Piti puno teč­nosti, do dva li­tra svakog dana, i dan započeti sa protivupalnom mešavinom ko­ja po­maže varenje, a to je li­mu­na­da sa dodat­kom đumbira, kur­kume, prstohvatom bibera i fil­triranom vodom, bez teških metala i hlora.

Čime nahraniti telo u zimskom periodu?

– Jakom hranom za naše će­lije, a ne za digestivni sistem. To je hrana koja je bogata antioksi­dan­sima, pre svega na­mir­ni­ca­ma koje greju organizam iz­nutra.

Izbegavati obilje pomorandži i čaja od nane zimi jer menta, kao i ovaj agrum hlade orga­ni­zam iznutra.

Kada su u pitanju citrusi tre­ba birati limun i grejpfrut, od čajeva piti kamilicu i vranilovu travu i praviti potaže od povrća kuvanog na pari sa začinima po­put majčine dušice, kurkume, ku­mina, karija i đumbira i pra­viti napitke sa dodatkom cej­lons­­kog cimeta i karanfilića. Oni zagrevaju i ubrzavaju mikrocirkulaciju.

Kako smanjiti potrebu za slatkišima?

– Stomak je naš drugi mozak i od toga šta jedemo zavisi kako ćemo se osećati i za čim čez­nuti. Aktivacija nervnih im­pul­sa i komunikacija izme­đu mozga i or­gana zavisi od stanja mine­rala u organizmu, po­put ma­gne­zi­ju­ma, natrijuma i kalijuma. Nedostatak vitamina B može da se mani­fes­tuje kroz želju za hlebom, manjak hro­ma kroz žudnju za slatkim, magnezijuma kroz volju za crvenim mesom. Umesto crve­nog mesa, organizmu ponudite dve šake sirove golice dnevno, klice, mno­go pasulja i zeleniš da nado­knadite vitamin B.

Osnovno je, tokom odvika­va­nja od prejedanja i suzbijanja na­pada za slatkim, izbacivanje namirnica koje naglo oslobađaju šećer u krvi i dovode do nje­govog naglog pada, što stvara promptnu žudnju za dopunom hra­ne i za slatkim. Najpre treba iz­baciti kofeinske napitke, pro­ste i rafinisane šećere zameniti složenim ugljenim hidratima koji ravnomerno i sporo oslo­bađaju energiju i lagano podižu nivo šećera u krvi, što nam dugotrajno daje energiju i drži nas sitim. U složene ugljene hid­rate spadaju celovite ma­hu­narke, žitarice i zdravi slatkiši poput slatkog voća, ali ne u preko­mer­nim količinama. Od dozvoljenih zaslađivača, tu su eritritol – alko­holni šećer sa nula kalorija koji ne ruinira desni, zatim brezin šećer – ksilitol, javorov sirup i mala količina organs­kog pirin­ča­nog slada. Nikako sirup od aga­ve koji mno­gi smatraju zdra­vi­jom za­me­nom. Ovaj sirup jetra ne sin­tetiše i gori je od belog šećera.

Šta je nutritivni odmor za želudac?

– Nutritivni odmor je hrana koja čisti organizam. To su, pre svega, tečni obroci, najčešće hlad­no ceđeni sokovi koji bi tre­balo da sadrže kombinaciju ze­le­niša i antioksidantnog voća, više povrća i manje voća. Takva hra­na je transfuzija za orga­ni­zam – ulazi direktno u krvotok, stvara acidobaznu ravnotežu i snab­de­va organe hranljivim sa­stoj­cima. Tako mozak dobija signal da smo siti, ne aktivira se že­ludac, a krv počinje da snab­deva or­gane i snaži naš imuni odgovor.

Na koji način celovita biljna ishrana može da pomogne kod alergija, ekcema, loše cirku­la­cije?

– Pre svega zamenom hrane koja pravi acidobaznu nera­vno­te­žu (meso, prerađevine, zatim mle­ka koje razblažuje že­lu­da­čnu kiselinu i ometa apsorpciju kalcijuma) hranom koja uspo­sta­vlja ravnotežu. Na taj način organizam se obogaćuje dige­stiv­nijim enzimima i dobrim bak­terijama zahvaljujući kojima se apsorbuju minerali i vitamini. Tako se oslobađamo tih naiz­gled nerešivih problema koji se kod većine prvenstveno ogle­da­ju na našem najvećem organu ko­ji je i prva linija odbrane od spolj­nih i unutrašnjih ne­pri­ja­te­lja – na koži.

Kakvu ishranu predlažete kod srčanih bolesnika?

– Bubrezi su tamnocrvene boje i prepuni krvnih sudova, što jasno ukazuje na njihovu tesnu povezanost sa srcem. Bubrezi obožavaju biljnu hranu i opšte je poznato da bubrežni bolesnici ne smeju da unose proteine ži­votinja, a da ih biljni rege­ne­rišu. Ta uz­roč­no-po­­sle­di­č­na veza iz­me­đu bub­rega i srca jasno ukazuje da zdravi bubrezi znače i zdrav kardio­vas­ku­larni sis­tem. Dakle, odgo­vor leži u ce­lovitoj biljnoj is­hra­­ni. Ho­les­terol se smanjuje izba­ci­va­njem ra­fini­sanih masti, rafinisanih še­će­ra, kafe i masne hrane, a do­da­vanjem lanenih semenki, se­mena konoplje koje ima idealan odnos omega 3 i omega 6 mas­nih kiselina. Jaje ima 1000 jedinica holesterola, a biljna hrana 0. Iako, recimo, neko iz­be­gava žumance pa jede samo be­lance, treba da zna da se otrov­na živa vezuje baš za be­lančevine koje se i do osamdeset odsto talože u belancu jajeta. To višestruko opterećuje jetru, čija je jedna od uloga upravo učešće u metabolizmu masti.

Tagovi:

alergije celovita biljna ishrana holesterol Nevena Veselinović veganstvo
Povezane vesti