Koja je veza između naglog povećanja telesne težine i poremećaja bubrega?
Fokalna segmentna glomeruloskleroza (FSGS) ukazuje poremećaja bubrega, a jedan od simptoma je, između ostalog i naglo povećanje težine. Fokalna ...
Jedan od najvažnijih činilaca zdravlja jeste zdrava ishrana. Današnja ishrana bazirana je na dosta šečera i belog brašna, koji su najčešće okrivljeni da dovode do gojaznosti. Gojaznost jeste problem današnjice, obzirom da je dosta metaboličkih bolesti povezano sa gojaznošću. Dokazane su prednosti ishrane bogate voćem, povrćem, mahunarkama, orašastim plodovima i žitaricama, ali i sa manje soli, slobodnih šećera i masti, posebno zasićenih i trans masti. Važno je naglasiti i da se 80 posto ćelija imuniteta upravo nalazi u crevima – priča za Magično bilje dr Nikola Stojković, lekar opšte prakse, autor više naučnih radova iz oblasti interne medicine i psihijatrije.
Kako da pomognemo organizmu da efikasnije metaboliše hranu? Koje kombinacije namirnica treba izbegavati?
– Ono što treba izbegavati jesu svakako iste grupe namirnica u jednom obroku, recimo ne treba mešati dva proteina (iz mleka i mesa), takođe ne savetuje se ni mešanje ugljenih hidrata u jednom obroku. Važno je naglasiti i da ne treba unositi voće nakon obroka, obzirom da se ono brže vari od ostatka hrane, te dolazi do procesa truljenja.
Kako treba da izgleda tanjir zdrave ishrane u ovom periodu?
– Obzirom da je proleće period kada ima obilja voća i povrća, smatram da upravo ove dve grupe namirnica treba da budu najzastupljenije u ovom periodu. Dakle moj savet je uvek sveže voće i povrće, ali nije greška ni ukoliko se pripremi na adekvatan način – pečenjem ili kuvanjem. Osim voća i povrća naravno treba unositi i žitarice i meso, u odgovarajućoj količini i shodno potrebama.
Koje vitamine i minerale je neophodno unositi u organizam?
– Kao lekar, trudim se da svojim pacijentima uvek preporučujem prirodne izvore vitamina i minerala, a onda kada je to potrebno savetujem im i korišćenje suplemenata. Vitamini i minerali su neophodni za život kao i vazduh i voda. Ne samo da održavaju naše telo zdravim i funkcionalnim, već nas štite od raznih bolesti. Često se nazivaju “esencijalnim” jer se ne sintetišu u telu (osim vitamina D) i stoga moraju unositi u organizam.
Da bi pravilno funkcionisalo, našem telu je potrebno 13 vitamina – od kojih je 9 rastvorljivo u vodi, a četiri u mastima . Obično se većina vitamina može uzimati u bilo koje doba dana. Međutim, neki vitamini se bolje apsorbuju pod posebnim uslovima, zbog čega je dobro znati kako i kada uzimati suplemente da bi se poboljšala apsorpcija.
Zašto je bitno zdravlje creva?
– Osim velike važnosti u apsorpciji hranljivih materija, zdravlje creva je bitno i zbog normalnog funkcionisanja ostalih organskih sistema. Zdravlje creva je jako bitno jer se u crevima nalazi 80% imunih ćelija organizma. Ove imune ćelije neprekidno komuniciraju sa crevnim bakterijama, pružajući kontinuirani podsticaj imunom sistemu. Tanko crevo takođe sadrži skupove limfnih čvorova nazvanih Pejerovi flasteri, gde se stvara većina antitela.
Kada naše telo dođe u kontakt sa različitim mikroorganizmima, postoje određene barijere koje ga štite od prolaska patogenih organizama. Mikrobiom je jedna od ključnih zaštita u očuvanju zdravlja.
Mikrobiom predstavlja skup od milijardu bakterija u našim crevima koje utiču na varenje i apsorpciju hranljivih materija, lekova, sprečavaju ulaz patogenih mikroorganizama i čine barijere creva, pomažu aktivaciju i pravilno funkcionisanje imuniteta.
Šta štiti od tromboze koja je česta posledica preležanog kovida?
– Kao neko ko je na početku pandemije radio u kovid ambulanti, često sam se susretao sa ovim problemom. Ono što je najvažnije i što savetujem svima koji su preležali kovid infekciju jeste redovna kontrola D dimera, jer je on upravo pokazatelj prisustva tromboembolijskih poremećaja. U pitanju je proteinski fragment koji nastaje u procesu razgradnje krvnog koaguluma i ukazuje na aktivaciju koagulacije u organizmu.
Ono što sam većini pacijenata savetovao jeste fizička aktivnost nakon oporavka, dovoljan unos tečnosti i unos acetilsalicilne kiseline od 100 mg u narednih mesec dana. Od prirodnih preparata ono što bi moglo sprečiti nastanak ove komplikacije jeste kapsaicin koji se nalazi u paprici, zatim beli luk i đumbir.
Kako sniziti holesterol prirodnim putem?
– Kada je reč o povišenom holesterolu, zabluda je da je jedini uzrok nepravilna ishrana. Ono što najviše utiče na nastanak holesterola jesu stres i fizička neaktivnost, a tek onda dolazi nepravilna ishrana. Takođe, ukoliko neko ima povišen holesterol ne znači da ne sme da jede hranu koja u sebi sadrži masti, već da izbegava hranu bogatu zasićenim masnim kiselinama, transmastima, šećerima i hranu sa visokim kalorijskim indeksom.
Kada govorimo o snižavanju holesterola prirodnim putem, postoje određene namirnice koje mogu uticati na snižavanje holesterola. Namirnice kao što su jabukovo sirće, limun, beli luk i crveni pirinač mogu uticati na snižavanje lošeg, a povećanje dobrog holesterola. Fermentisani crveni pirinač je bogat monakolinom-K, koji blokira endogenu produkciju holesterola u jetri inhibicijom ključnog enzima u procesu sinteze holesterola. Postoje mnogi prirodni preparati koji u sebi sadrže crveni pirinač i u svakodnevnoj primeni dovode do regulisanja nivoa holesterola. Moj savet je da ukoliko vrednosti holesterola nisu visoke, uvek treba prvo pokušati da se snize prirodnim putem, a tek onda uključiti statine.