22.11.2024
Isidora Janković, magistar farmacije – medicinski biohemičar, otkriva kako da izračunate koliko proteina treba dnevno da unesete u organizam i šta da radite ako osetite glad između obroka
Zdravlje ne možemo okarakterisati samo kao odsustvo bolesti. Pod dobrim zdravljem, pored fizičkog zdravlja, podrazumevamo i dobro raspoloženje, stabilno emotivno stanje, nivo energije, odsustvo hroničnog umora, radost, prisustvo, i što je najvažnije, vezu sa samim sobom.
U današnje vreme, najjednostavniji put povratka zdravlju je povratak prirodi, promena životnih navika, navika u ishrani i kao temelj, čišćenje organizma. Time ćemo naučiti da osluškujemo svoje telo i izbalansiramo zdravsveno stanje.
Živimo u vremenu u kome se lako naruši zdravlje, zato je potrebno, na duže staze, uvesti zdrave navike – priča za Magično bilje Isidora Janković, magistar farmacije – medicinski biohemičar.
Kako da znamo kada je potrebno da preduzmemo detoksikaciju?
– Neki od prvih simptoma narušavanja zdravlja, odnosno znakova da nam je potrebno čišćenje organizma, jeste hroničan umor, loš san, glavobolja, zamućenje vida, energetski padovi tokom dana, gubitak koncentracije, promene na koži, nadutost, problemi sa varenjem, česti padovi raspoloženja, osećaj nemira, disperzija životnih ciljeva…
Šta nam usporava mršavljenje i dobijanje na težini?
– Samo pravilna ishrana nije dovoljna da dođemo do ciljane težine, bilo da želimo da mršavimo ili dobijemo na težini. U pozadini ponekad se krije ili zdravstveni problem ili samo preopterećenost organa toksinima. Iz tog razloga, potrebno je da pored pravilne ishrane dodatno pomognemo organizmu da se izbori sa nagomilanim otrovima. Veoma je važno postepeno i pravilo čistiti organizam, kako ne bismo pogoršali stanje, jer ako naglo pokrenemo proces detoksikacije, postoji mogućnost da toksini ne budu u potpunosti uklonjeni i da se samo nagomilaju na nekom drugom mestu u organizmu. Zato je važno da se postepeno čistimo i da uvek počnemo sa čišćenjem creva. Kada je organizam rasterećen, i organi obavljaju svoje funkcije nesmetano, pravilna ishrana će imati svoj potpun efekat a put do cilja je mnogo lakši.
Zašto su seme golice, lana i susama sa bagremovim medom efikasni protiv parazita?
– Semenke golice, lana i susama, u kombinaciji sa bagremovim medom, dobro deluju na digestivan trakt, na crevnu floru, peristaltiku creva, ali imaju i antiparazitno dejstvo, tako da direktno pomažu ubijanje i u uklanjanje parazita.
Koje su najčešće greške u ishrani?
– Dešava se da i pored odabira zdravih namirnica i dalje provučemo neku grešku koja remeti njihov pravi efekat na organizam. Najčešće neprimetno pravimo greške kao, na primer, ako pijemo vodu odmah nakon obroka ili uz obrok, biramo tešku hranu za večeru ili večeramo neposredno pred spavanje, ako konzumiramo slatke užine (slatkiši, voće…) nakon obroka. Na taj način direktno remetimo proces varenja hrane, što dovodi do stvaranja gasova u crevima.
Zašto ugljene hidrate ne treba da izbacujemo iz ishrane?
– Ugljeni hidrati su glavni izvor energije u organizmu i predstavljaju osnovno gorivo za sve procese, zbog toga ne treba da ih zaobilazimo. Važno je samo da vodimo računa koje ugljene hidrate unosimo u organizam. Proste, rafinisane ugljene hidrate potrebno je da izbegavamo (kupovne grickalice, rafinisane slatkiše, sokove sa dodatkom šećera…), jer upravo oni prave problem i dovode do gojaznosti ali i drugih zdravstvenih poremećaja, poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska, disbalansa masti i drugog. Ipak, poželjno je konzumirati ugljene hidrate iz integralnih žitarica, mahunarki, meda, povrća, voća, kako svežeg, tako i sušenog. Nijednu grupu namirnica ne treba da izbacujemo iz ishrane, samo je potrebno napraviti dobar odabir vrste namirnica i količine.
Kako da znamo da li unosimo previše ili premalo proteina?
– U proseku, unos proteina koji nam je potreban možemo da izračunamo preko sledeće formule: 0,77 x (telesna) masa u kg. Uvidećemo da unosimo više proteina nego što nam je potrebno. Generalno, ishrana na našem podneblju je veoma bogata proteinima, što dodatno opterećuje organe za varenje i detoksikaciju, pa vremenom može izazvati i poremećaje zdravlja u vidu nastanka gihta, osteoporoze, reumatskih oboljenja…
Jedino osobe poput trudnica, dece u razvoju i bodibildera imaju povećane potrebe za unosom proteina.
Zašto smatrate da nam posle šoljice kafe treba sedam čaša vode da nadoknadimo gubitak tečnosti?
– Kafa, odnosno kofein iz kafe, dehidrira, što znači da izvlači vodu iz ćelija. Dehidracija može da se odrazi na naše stanje, trenutno ili hronično. Ukoliko dugoročno unosimo kofein, posebno u velikoj količini a ne nadoknađujemo njegov unos odgovarajućom količinom vode, posledica će biti dehidracija izazavna kofeinom. Ukoliko unos jedne šoljice kafe izbalansiramo sa unosom sedam čaša vode, neće doći do dehidracije.
Šta da radimo ako osetimo glad između obroka? Kako da se odupremo slatkišima i grickalicama?
– Ukoliko se javlja glad između obroka, najčešće smo žedni. U tom slučaju, potrebno je da popijemo vodu, čaj ili neki ceđen voćni sok, bez šećera.
Ukoliko smo i dalje gladni, možemo da pojedemo voće ili neku zdravu poslasticu na bazi sušenog voća, orašastih plodova, kakao-praha ili zdravu grickalicu od integralnog brašna, sušenog povrća i slično.
Koje su osnove kombinovanja hrane?
– Kako bi se hrana u potpunosti iskoristila i pravilno svarila, potrebno je da je unosimo u organizam na pravilan način i pravilno kombinovanu.
Najvažnije je da u istom obroku razdvojimo koncentrovane ugljene hidrate od koncentrovanih proteina. Za varenje ovih namirnica potrebna je potpuno drugačija sredina, što se tiče pH vrednosti i vrste enzima. Najjednostavniji primer takve greške je ono na šta smo dugo navikli da bude zajedno u tanjiru, a to su meso i krompir ili meso i hleb. Pored toga, dobro je razdvojiti u posebne obroke i različite izvore životinjskih proteina, kao što su jaja, mlečni proizvodi, meso i riba.
Važno je da nakon obroka izbegavamo slatke užine, bilo zdrave ili nezdrave, voće, unos vode, sokova i kafe.
