21.11.2024
Dijetetičarka dr Rahaf Al Baši upozorava da jogurti sa manjim udelom masnoća često zbog „manjka“ ukusa sadrže i više rafinisanih šećera i pojačivača ukusa
Ako ste nekada pili bezukusan i bistar jogurt, verovatno je u svom sastavu imao veoma malo masnoća ili je bio potpuno bezmastan, kaže dijetetičarka dr Rahaf Al Baši.
Upravo su masnoće zaslužne za ono što svi tražimo u jogurtu, a to je bogat ukus i kremastu teksturu.
Punomasni jogurt u odnosu na onaj sa manje masnoća ili voćni ima i druge prednosti.
Jedna od najčešćih dezinformacija vezanih za ishranu je da su masnoće uopšteno štetne, pa ih neki u želji za vitkom linijom i zdravljem potpuno izbacuju iz ishrane. Međutim, često se dešava da ubrzo shvate da se ne osećaju bolje kao i da ne gube kilograme, jer su brojne namirnice bogate i takozvanim dobrim masnoćama koje su organizmu potrebne.
Trend izbacivanja masnoća iz ishrane počeo je u SAD, oko 1977. godine, kada se o masnoćama pričalo kao o „neprijatelju“ organizma, a zdravstvene službe građanima su počele da savetuju dijete sa niskim udelom masti. To je već početkom osamdesetih rezultiralo masovnom proizvodnjom i prodajom hrane sa niskim udelom masti.
Razlog te „borbe protiv masti“ bilo je tadašnje opšteprihvaćeno mišljenje da su zasićene masti direktno povezane sa srčanim bolestima, ali tu su teoriju kasnije opovrgla brojna naučna istraživanja.
– Mnogi ljudi još uvek izbegavaju punomasne mlečne proizvode jer misle da puno masti znači i visok holesterol i slične probleme – kaže dr Al Baši.
Ipak, doktorka dodaje, da se istraživanja o tome još sprovode, a mnoga su već i pokazala da punomasni mlečni proizvodi organizam štite od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa više nego što im doprinose.
Ona takođe ističe da jogurti sa manjim udelom masnoća često zbog „manjka“ ukusa sadrže i više rafinisanih šećera i pojačivača ukusa.
Najviše šećera imaju aromatizirani voćni jogurti, kaže dijetetičarka dr Loren Šarp i objašnjava da zato povise šećer u krvi, nakon čega on često opet naglo padne.
-Kada se u organizmu dogodi takav „skok“ šećera, obično nam telo opet brzo traži nešto slatko, a tada mnogi posegnu za nezdravim grickalicama, pa „obični“ jogurt siromašan mastima na kraju prouzrokuje višak, a ne manjak kilograma.
Ipak, ističu nutricionisti, ni punomasni jogurti nisu potpuno bez šećera, ali ga često imaju u mnogo manjem procentu i duže nas drže sitim.
Istraživanje sa Stenforda pokazalo da se mnogo lakše odlučimo na zdravu ishranu kad ona uključuje namirnice koje su nam ukusne, što je potpuno logično, kaže dr Al Baši, a većina ljudi smatra da punomasni jogurti imaju mnogo bolji i „bogatiji“ od običnih.
Iako im je udeo proteina otprilike jednak i oba sadrže probiotike, ukus punomasnog jogurta najviše „podižu“ upravo masnoće i tako smanjuju verovatnoću da ćete nakon njega posegnuti za slatkišima ili nekom drugom nezdravom hranom poput grickalica.
Punomasni jogurt zbog visokog udela belančevina sjajan je i kao dodatak jelima koja bi trebalo da imaju kremastu teksturu, pa dijetetičarka napominje da se u mnogim receptima on može zameniti kiselom pavlakom.
