08.09.2026
Mentalni poremećaji su oboljenja koja utiču na raspoloženje, ponašanje i obrasce razmišljanja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, pogađaju jednu od osam osoba.
Osim toga, ova stanja pogađaju oko 13 odsto dece i adolescenata širom sveta. Mogu li psihobiotici pomoći u poboljšanju mentalnog zdravlja? Ako mogu, šta su oni i na koji način deluju?
Šta su psihobiotici?
Psihobiotici su probiotici i prebiotici koji mogu imati blagotvorno dejstvo na mentalno zdravlje tako što podstiču razmnožavanje dobrih bakterija u crevima. Istraživanja ukazuju na to da bi mogli imati važnu ulogu u načinu na koji crevni mikrobiom stupa u interakciju i komunicira sa mozgom.
Takođe se smatra da psihobiotici doprinose smanjenju anksioznosti i depresije i poboljšanju opšteg raspoloženja zahvaljujući svom blagotvornom delovanju na osu mikrobiom–creva–mozak. Ova moćna kombinacija probiotika i prebiotika zaslužuje da je detaljnije razmotrimo.
Probiotici
Probiotici su živi mikroorganizmi, kao što su Lactobacillus i Bifidobacterium, koji mogu poboljšati zdravlje kada se unose u organizam. Probiotika obično ima u izobilju u fermentisanim namirnicama kao što su jogurt, miso, tempeh, kefir, kombuha i kiseli kupus.
Imaju blagotvorno dejstvo na organizam jer poboljšavaju funkciju imunološkog sistema, konzistenciju stolice i regulišu pražnjenje creva. Oni takođe učestvuju u sintezi vitamina, kao što je vitamin K2, kao i vitamina B grupe, uključujući pantotensku kiselinu (B5), tiamin (B1), biotin, folat i riboflavin (B2).
Istraživanja takođe pokazuju da probiotici mogu doprineti poboljšanju brojnih gastrointestinalnih poremećaja, od infektivne dijareje i ulceroznog kolitisa do sindroma iritabilnog creva i nekrotizujućeg enterokolitisa.
Osim toga, studije ukazuju na to da mogu biti korisni i kod drugih stanja, kao što su ekcem, atopijski dermatitis, problemi sa zdravljem disajnih puteva, pa čak i akne.
Prebiotici
Prebiotici su nesvarljiva vlakna koja služe kao gorivo probioticima. Studije pokazuju da mogu menjati crevni mikrobiom, smanjiti upalu i ometati rast štetnih bakterija.
Prebiotici obuhvataju molekule kao što su fruktooligosaharidi i inulin. Među namirnicama koje ih sadrže u velikoj količini nalaze se špargle, artičoke, banane, crni luk i cikorija. Budući da prebiotici nakon konzumiranja ne mogu da se svare niti razgrade u tankom crevu čoveka, taj posao obavlja crevna mikroflora u debelom crevu.
Kada crevna flora vari ili fermentiše prebiotike, nastaju molekuli koji se nazivaju kratkolančane masne kiseline (SCFA). Studije povezuju ove masne kiseline sa brojnim zdravstvenim dobrobitima, kao što su jačanje urođenog imunološkog sistema i poboljšanje crevne barijere. Osim toga, mogu pomoći u smanjenju upale i prevenciji hroničnih bolesti debelog creva.
Psihobiotici i mentalno zdravlje
Istraživanja ukazuju na to da psihobiotici (kombinacija probiotika i prebiotika) mogu biti korisni za mentalno zdravlje jer mogu ublažiti depresiju, anksioznost i upalu.
Ublažavanje depresije
Depresija je složen problem mentalnog zdravlja koji može uticati ne samo na um već i na čitav organizam. Ovaj poremećaj povezan je sa dugotrajnim povećanjem aktivnosti hipotalamus–hipofiza–nadbubrežna žlezda (HPA) ose.
HPA osa predstavlja složen sistem međusobno povezanih veza između hipotalamusa i hipofize u mozgu i nadbubrežnih žlezda, koje se, kao što im ime govori, nalaze iznad bubrega. To je jedan od glavnih sistema uključenih u odgovor organizma na stres. Svaka nepravilnost u regulaciji ove ose može povećati rizik od depresije.
Crevni mikrobiom takođe igra važnu ulogu u ovom patološkom stanju. Studije, naime, pokazuju da se crevna flora osoba koje pate od depresije često znatno razlikuje od flore zdravih odraslih osoba. Još jedna zanimljiva veza između depresije i creva jeste narušavanje crevne barijere, koja je nervnim vlaknima povezana sa mozgom.
Istraživanja ukazuju na to da bi psihobiotici mogli imati ključnu ulogu u ublažavanju depresije regulisanjem HPA ose i jačanjem crevne barijere.
Smanjenje anksioznosti
Istraživanja takođe ukazuju na to da psihobiotici mogu biti korisni za osobe koje pate od anksioznosti. Ovaj poremećaj mentalnog zdravlja izaziva nervozu, osećaj predstojeće opasnosti, paniku i uznemirenost. Fizički simptomi uključuju drhtanje, znojenje, ubrzano disanje, pa čak i ubrzan rad srca.
Anksioznost je povezana sa kortikotropin-oslobađajućim hormonom (CRH), glavnim regulatornim faktorom HPA ose. Istraživanja ukazuju na to da psihobiotici mogu biti efikasni u smanjenju anksioznosti putem regulacije CRH.
Studija sprovedena na osobama sa generalizovanim anksioznim poremećajem ili poremećajima u ishrani (kao što su anoreksija nervoza ili bulimija) uočila je značajne promene u crevnom mikrobiomu nakon suplementacije psihobioticima. Ove promene u crevnoj flori dovele su do veće raznovrsnosti korisnih bakterija, što bi moglo biti korisno za mentalno zdravlje.
Smanjenje upale
Studije u kojima su psihobiotici korišćeni u borbi protiv anksioznosti, pokazale su da njihovo dejstvo može prevazilaziti samo regulaciju HPA ose. Naime, čini se da bi mogli da smanje i nivo upale u organizmu.
Danas je poznato da je inflamacija povezana sa brojnim problemima mentalnog zdravlja, uključujući depresiju i anksioznost. Ona je pre svega imunološki odgovor čiji je cilj oslobađanje organizma od spoljašnjih napadača, ali dugoročno može imati negativne posledice po zdravlje.
Studije ukazuju na to da psihobiotici mogu doprineti smanjenju ukupne upale u organizmu, a posebno neuroinflamacije (upale centralnog nervnog sistema). Ovo smanjenje može uticati na proces starenja i tako doprineti dugovečnosti.
Psihobiotici mogu imati ulogu u tome zahvaljujući svom uticaju na broj imunoloških ćelija, njihovu funkciju i puteve kojima se kreću kroz organizam kako bi stigle do spoljašnjih napadača.
Psihobiotici takođe mogu doprineti smanjenju upale tako što smanjuju količinu reaktivnih vrsta kiseonika i azota u organizmu. Ova jedinjenja odgovorna su za brojna oštećenja izazvana slobodnim radikalima ili oksidativnim stresom. Ona ne samo što izazivaju oksidativni stres već imaju ulogu i u povećanju upale u organizmu tako što narušavaju funkciju proteina i ćelija.
Jedna studija utvrdila je da psihobiotici mogu podstaći razmnožavanje korisnih bakterija u crevima i smanjiti upalu neutralisanjem slobodnih radikala i smanjenjem oksidativnog stresa.
Foto: Doucefleur / iStock / Getty Images Plus
