PREVIŠE PROTEINA NE PRIJA TELU

Postoji nekoliko rizika za zdravlje koje može da izazove prevelika količina

Unos proteina je zaista imperativ za funkcionisanje našeg tela, ali previše proteina može dovesti do neravnoteže sistema i izazvati određene zdravstvene probleme.

Previše proteina škodi zdravlju

Proteini su veoma važni, ali u umerenoj meri. Nauka kaže da je za dnevnu količinu dovoljno 0,8 g proteina po kilogramu telesne težine. Dakle, ovo iznosi 56 g dnevno za prosečnog muškarca i 46 g za prosečnu ženu koji se ne bave rekreacijom. Prevelike količine proteina mogu naškoditi telu na više načina.

Previše proteina može da ugrozi bubrege

Uz unos proteina, unose se i nusproizvodi azota. Bubrezi potom filtriraju ove nusproizvode iz krvi koji se kroz urin izbacuju iz tela. Konzumiranjeveće količine proteinskih namirnica vrši pritisak na bubrege jer moraju naporno da rade da bi se otarasili dodatnog sadržaja azota u telu, što na duže staze može da ugrozi zdravlje bubrega.

Može da izazove gastrointestinalne bolesti

Ljudi koji su na dijeti s malo ugljenih hidrata i visokoproteinskoj hrani često imaju zatvor i nadimanje. To je zato što nedostatak vlakana može ometati probavni sistem, što dovodi do gastrointestinalnih bolesti.

Povećanje telesne težine

Dijeta s visokim sadržajem proteina može vam pomoći da izgubite nekoliko kilograma na kraće vreme, ali ako jedete više belančevina i konzumirate proteinska pića, dobićete na težini. Studija sprovedena na više od 7.000 odraslih pokazala je da su oni koji su jeli više proteina nego što je to potrebno imali 90 odsto veću verovatnoću da postanu gojazni.

Zadah iz usta

Isključivanjem ugljenih hidrata iz ishrane i forsiranjem namirnica bogatim proteinima telo ulazi u stanje koje se zove ketoza. To znači da telo treba da razgradi telesnu masnoću kako energiju. Ovo može izgledati kao odličan način za gubitak težine, ali nije tako dobro za dah. Kada telo sagoreva masti, ono takođe proizvodi hemikalije koje se zovu ketoni koji mogu prouzrokovati jak miris iz usta. Bez obzira koliko četkate, čistite koncem ili ispiretate usta vodicom, teško je dobiti svež dah.

Može da utiče na raspoloženje

Vrsta hrane koju konzumirate u velikoj meri utiče na „hormone sreće“. Mozgu su potrebni ugljeni hidrati da bi stimulisao proizvodnju hormona serotonina koji reguliše raspoloženje. Ako se ove namirnice eliminišu iz naše ishrane, verovatno ćemo se osećati razdražljivo, kratkotrajno, pa čak i depresivno.

Prema jednoj australijskoj studiji, gojazni odrasli koji su sledili strogu dijetu sa niskim sadržajem ugljenih hidrata godinu dana, izjavili su da su bili mrzovoljni i depresivni.

Može da dovede do dehidracije

Hrana bogata proteinima takođe povećava stalnu želju za vodom. U stvari, studije pokazuju da previše proteina može čak izazvati blagu dehidraciju. Stručnjaci kažu da, pošto bubrezi neprestano rade na uklanjanju viška proteina, kao i otpadnog azota, postoji češća potreba za mokrenjem i imamo tendenciju da mokrimo prečesto što može da dovede do dehidracije ako ne ne pije dovoljno vode.

Foto: piotr_malczyk / gettyimages.com