21.11.2024
Ako uzimate medikamente, prirodne preparate ili koristite parfeme obratite pažnju!
Preteranu osetljivost na sunčeve zrake, mogu da izazovu, osim lekova i neki biljni preparati, kao što je kantarion, proizvodi za negu tela, kao na primer, pilinzi, parfemi, eterična ulja, ali i sokovi citrusa slučajno naneti na kožu. Zato, pre nego što izađete na plažu, pročitajte na šta bi trebalo da pazite i šta da uradite da biste izbegli negativne posledice fotoosetljvosti.
Fotoosetljivost karakteriše crvenilo koje je vrlo slično opekotinama od sunca. Razlikujemo dve vrste fotoosetljivih reakcija, to su fototoksične i fotoalergijske reakcije.
Fototoksična reakcija
Ovaj tip reakcija nastaje kada lek nakon aktivacije UV zračenjem izaziva oštećenje kože koje izgleda poput jake opekotine od sunca i nastaje brzo, u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon izlaganja suncu. Područje koje je zahvaćeno uglavnom se podudara s područjem koje je bilo izloženo suncu. Reakcija se smiruje nakon što se lek eliminiše iz tela. Najvažnije je prepoznavanje i prekidanje uzimanja leka koji je izazvao reakciju.
Zato, ako vam je propisan neki od lekova koji može da izazove fotoosetljivost, izbegavajte duže izlaganje suncu, koristite preparate za zaštitu od sunca i zaštitite se nošenjem odgovarajuće odeće. Ako su se već pojavile kožne reakcije, obratite se lekaru.
Vlažni hladni oblozi mogu da ublaže crvenilo i pečenje, a antihistaminici svrab. U težim slučajevima, lekar može da propiše kortikosteroidne preparate za kratkotrajnu primenu.
Među lekove koji mogu uzrokovati fototoksičnu reakciju ubrajamo: lekove protiv akni (posebno retinoide), antihistaminike, nesteroidne protivupalne lekove (naproksen i piroksikam), neke antibiotike (doksiciklin, tetraciklin), lekove protiv gljivica, oralne antidijabetike, diuretike, lekove protiv napetosti, nervoze i osećaja teskobe, antidepresive, i lekove za srce (amiodaron, nifedipin, diltiazem, enalapril, ramipril).
Fotoalergijska reakcija
Za razliku od fototoksičnih reakcija, kod fotoalergijskih uključen je i imuni sistem. Ove reakcije javljaju se kada UV zraci promene supstancu koju smo prethodno naneli na kožu, na šta naš imunitet odgovori. Kvržice, osip, plikovi i crvene mrlje mogu se javiti 20 sekundi nakon što kožu izložimo suncu, ali, u najvećem broju slučajeva, reakcija se javi sledećeg dana. Ponekad i najobičniji dodir s sokom od limuna ili limete može izazvati burnu reakciju na koži nakon izlaganja suncu.
Jedna od najčešćih reakcija je tzv. solarni dermatitis – već nakon pola sata izlaganja suncu javlja se sitnan osip praćen vrlo intenzivnim svrabom, najčešće na području grudi, ruku, podlaktica i potkolenica. Može da prestane kada se osoba skloni sa sunca, a ublažava se sredstvima koje propisuje lekar. Svako novo izlaganje nosi intenzivniju sliku, pa umesto sitnog crvenog osipa mogu izbiti urtikarije odnosno koprivnjača, a ponekad i solarna urtikarija.
Mirisne materije
Izbegavajte da nanosite parfeme tokom sunčanja. Ako ste na plaži, trebalo bi da zaboravite i na šminku koja takođe može da izazove alergiju – na suncu izloženom mestu može se stvoriti vrlo neprijatna promena koja jako svrbi, a mogu se javiti i smeđe mrlje koje se više ne mogu ukloniti.
Koje još materije mogu da izazovu fotoosetljivost?
Prirodne materije takođe mogu da izazovu oštećenje kože.
Eterična ulja citrusa bogata kumarinima (bergamot, limun, narandža, mandarina, limeta) izbegavajte barem 12 sati pre izlaganja suncu. Mogu izazvati fototoksične reakcije i ostaviti hiperpigmentovane mrlje.
Takođe, kantarion je takođe su fototoksičan, pa se ne preporučuju za upotreba ulja i krema sa kantarionom pre sunčanja.
Neke vrste trava sadrže furanokumarine koji takođe mogu da uzrokuju reakcije fotoosetljivosti, što često rezultira crvenilom i plikovima kod dece koja se igraju na travi ili osoba koje kose travnjake. U većini slučajeva ostaju smeđe mrlje na koži. Hrana bogata psoralenima u dodiru s kožom (celer, šargarepa, limeta, smokva, peršun) može izazvati pojačanu fotoosetljivost kod izlaganja suncu.
